Giuseppe, ja sam se odlučila na izbacivanje noćnog iz nekih drugih razloga, imao je 22 mjeseca.

Kao niti tvoj, niti moj nije jeo pošteno do nekog 20 mjeseca. I onda je počeo, pomalo, pa sve više. Tada je počeo i pričati, prvo ponavljati riječi, a sada već postavlja pitanja.

Što se tiče izbacivanja noćnih, ja sam mu na dan kad sam odlučila krenuti rekla da od danas cica spava kada je mrak i da dojiti može samo po danu, par dana prije toga pokazivala sam mu u slikovnicama kako medo, pas, neko dijete spava u krevetu naglašavajući kako nema cicu u ustima, rekla sam mu da ćemo pričati i škakljati se i igrati se u mraku i da ćemo tako zaspati i da ako se probudi po noći neka zna da cica spava i da će se ona probuditi ujutro kada bude danje svjetlo u sobi. Onda sam mu tu večer (i sve naredne) dala da cica nakon što se spremio za spavanje i rekla mu da neka spremi cice u kućicu (grudnjak) i da sad idemo spavati i ugasila svjetlo. Prvo nije bilo reakcije jer smo pričali, pa bi ga ulovilo da mu se spava pa bi se sjetio i počeo plakati, pa sam mu počela pričati nešto zanimljivo pa bi zaboravio na par minuta pa bi se opet sjetio, pa opet ja uletila s pričom i tako unedogled dok ne bi pao od umora (sat do dva kako koji dan), dan po dan, sada više za večernje spavanje niti ne pita. A ja se držim toga da mu po danu dajem koliko želi (i za dnevno uspavljivanje) jer mi je stalo da doji i dalje.

I po noći puno bolje spava, budi se jednom ili dva puta, ja mu ponovim priču, eventualno mu dam vode i spava dalje (istina, bilo je nekoliko noći kad je plakao jako prilikom uspavljivanja iako nije tražio cicu, mislim da je to bila zakašnjela reakcija na odvajanje uspavljivanja i dojenja, ali prošlo je). Dam mu cicu jedino ako se probudi posije 5,30, onda pocica i spava dalje.

Hoću reći, možda da ga pustiš da gušta još par mjeseci (osim ako ti stvarno nije već dosta) jer kad bude malo veći moći ćeš mu fino sve objasniti, a i on će moći tebi reći šta te ide jer mu ne daš cicu