Mene je isto prije izluđivalo zašto mi ne nosi stalno neke poklone, i to baš ono što ja hoću, i zašto ne izvodi to što meni pada na pamet, i povremeno me to još zanima, i bolje bi mu bilo da radi po mom. Ali shvatila sam kako je brak dvoje ljudi samo po sebi dar, i ta posvećenost, trud, ulaganje u cijeli taj život, tu osobu i kako mi se ne isplati ustrajati na tim materijalnim, vanjskim stvarima, i ogoliti stvar na odnos, zabavu, ljubav... i onda, paradoksalno, sve dolazi,i ti darovi, i pažnje i sve je bolje. A i nema valjda zakompliciranije stvari od tog seksa - i što smo bliži u tom braku mi žene smo spremnije raditi tisuću prepreka i debilana i cirkusa. Na početku je sve bilo lagano, oni se poveselili, a onda mi uvele pravila kompliciranija od bridgea. Ja pokušavam ukinuti to (nije lako, ipak sam žena), ali si ponavljam - disanje, voda, hrana, seks, tim redom, i jednako "lako" i bez debilane... Svaki put mi bude žao kad sagledam stvar iz perspektive mm. Nije njima lako s nama....