Ja stalno požurujem, uopće ne gleda na sat bez obzira što mu govorim da bi trebao. Škola nam je na 5 minuta, ide sam. U boravku je pa doručkuje u školi. Ali možda i previše očekujem u brzini spremanja. Ustane u pola 8, u 7.45 već kreće. Spremi knjige navečer a i odjeću mu složim isto večer prije. Pranje zuba, umivanje i oblačenje u 15 minuta. Pa u biti, i nije tako spor.
Sat na ispred nosa bi nam isto pomogao, oboma. Ili malo ranije ustajanje, Kad tako volimo spavati...




Odgovori s citatom

