mi smo gotovo svako veče izbačeni iz cipela od razvlačenja.
te bi večerala, te čeka da se ohladi (i nikako da shvati da se u međuvremenu može napraviti nešto drugo), te joj brat ne da da se istušira... uvijek nešto.

rijetki su dani kada sve ide po špagici.
ne bih ja inzistirala, ali ona se, kad god se razboljela - razboljela od umora.
ako nekoliko dana ne spava dovoljno ili ima neki jako naporan raspored, dobije temperaturu.

jedno vrijeme nas je varala, ugasila bi svjetlo, čekala da mi povjerujemo kako je zaspala, a onda bi vadila knjigu i čitala.
skužili smo da to radi kad su knjižurine od po 500 stranica "nestajale" u roku od nekoliko dana.

sada to više ne smije, ali pola sata oblači pidžamu (rukav izvrće po nekoliko puta), pa zube pere pola sata (ne efektivno, da se razumijemo), pa uvijek ima nešto za dodati...
a onda se mali razigra i sve ode u strinu...