moj strah konkretno je bio:

porod.. da mi dijete umre u meni.. kako to psihički ponovno proživjeti? ja sam rađala 3 dana na drip-u na 220 volti prištekana. Pošto nisam znala ni tiskati ni disati... zavrtilo mi se u glavi pa sam se ispovraćala po sebi... pošto mi je beba bila poprijeko.. okretali su je u meni, pošto se nisam otvarala, ručno su me otvarali.. e to je bio moj najveći strah.. kako ću ja opet ponovo... pri samoj pomisli na to.. dolazilo mi je da umrem

drugi strah je bio strah da ne prepoznam da nešto nije u redu.... kada se beba ne bi javila onako kako sam si ja zamislila da treba.. (ako bi se umirila npr pola dana ili 1 dan) ja sam bjesomučno luda hodala po sobi i već se naručivala privatno na UZV

to su bili moj strahovi... da opet ne zakažem... kakva sam ja to majka koja ne zna prepoznati da nešto nije u redu pogotovo čitajući priče majki koje su osjetile da nešto ne valja, došle doktoru i bebu spasili.. pa pun ih je internet.. pa onda kakva sam ja to majka? nisam prepoznala da nešto ne štima