draga, sve ce to jednom biti jucer. vidjet ces...
ovakva je i moja. ista stvar s hranom, isto sa wc-om (al ja nju vodim sa sobom, sto ces), isto sve hoce sad i odmah, isto se bori protiv sna na sve moguce nacine. naporno je za poluditi. prvo sto sam prelomila je bilo nocno nosanje. s nekih njenih 9 mjeseci. jednostavno sam rekla nema vise nosanja u 2 u noci. je, urlala par noci, ali ju je proslo. pa nocno cicanje. isto urlanje od dve noci (sad stvarno puno bolje spava). zapravo, puno mi je lakse od kad sam se pomirila s tim da ce ona jednostavno oko nekih stvari urlati ma sto ja radila. kad ju uhvati siza, fino ju primim, objasnim je zasto je nesto tako kako je, sjednem s njom na kauc i cekam da prode. jer ne moze dobiti neskuhano ili vruce jelo, ne moze dobiti bas sve odmah i sad, niti moze bas sve dobiti generalno. i onda ona urla. a jbg. takav je zivot.