Nisam pratila raspravu od početka pa se odmah ograđujem, a i nisam sigurna da sam dobro shvatila. ina33, ali i u učenju jezika moraš se prilagoditi funkcionalnom stilu, zar ne? A ako govorimo o neformalnom, privatnome pisanju, tada nitko ni ne dvoji o tome da se tamo toleriraju i zalihosnost, i ponavljanja, i poštapalice u govoru... Engleski dopušta nešto u jednome stilu, hrvatski nešto drugo. Jetici se razlikuju i po tome. Zato bi se na višim razinama učenja stranoga jezika pozornost trebala posvetiti i tome, što se, srećom, često i radi (znam za engleski). Pa se dogodi da naši ljudi bolje znaju napisati molbu za posao ili sažetak za referat na engleskome nego na hrvatskome.

A ako je PP-prezentacija nerazumljiva, onda je možda loše napravljena. To ne bi trebalo imati veze s ekonomičnošću jezika. Poanta PP-prezentacije ionako nije da se iz nje iščitava cjeloviti tekst nego je ona, tj. trebala bi biti, samo podsjetnik govorniku i vizualni pomagač slušatelju. Iskreno, smatram da je dobra PP-prezentacija ona koja ništa ne znači kad se čita, ali je sjajno pomoćno sredstvo govornikovu usmenom izlaganju. Još jedna pojava koja je česta kod nas, a potpuno pogrešna - kad se na prezentaciji nalazi sve ili skoro sve što izlagač govori.