evo jedan odgojni biser:

naišle smo zara i ja u jednom shopping centru na dečkića koji se igrao s vojničkim kamionom i vojnicima. zari se oči zacaklile nad tim (njoj je to samo bio autić s malim čovječuljcima) i moli dečka da joj pokaže i da se malo poigra s tim.
uto upada baka od dečkića, mrtva ozbiljna: "ma hajde, pa nije to za curice! što će ti to, zašto bi se ti time igrala? pa to ti stvarno nije za curice!"
zara se okrene meni totalno u šoku i sa suzama u očima: "mama, zašto to nije za curice?".
jasno, odmah sam joj rekla da je to naravno i za curice i da ako joj se jako sviđa da ću joj ja kupiti kamion s čovječuljcima i bla bla.... baka me gledala kao da sam s marsa pala, ali, srećom, kad je čula mene, odmah je i ona rekla "ah da, pa može se i curica s tim igrati"
ali, mrzim mrzim stereotipe