Ja sam prekinula tandem kada je mlađa imala 6 mj a starija 3,5 jer me starija užasno iscrpljivala. Manja je dojila svakih 3-4 sata, kratki podoj i gotovo, dok je starija bila teški sisoljubac i ujednom periodu je došla do točke u kojoj je tražila dojenje bar jednom u sat vremena. Shvatila sam da tako više ne mogu. Sveli smo dojenje veće na "samo malo za uspavljivanje" i noću me nije tražila no danju se nije skidala s mene i u jednom trenu sam shvatila da ili mora prestati dojiti, ili je moram pustiti koliko god traži, pa tko preživi... Puštanje nije pomoglo, tako da smo postepeno ukidali dojenje - uvela sam pravilo "dojiš dok nabrojim do 5" (jedina metoda koja je upalila). kada je prihvatila ideju ograničavanja duljine podoja, izbacivala sam joj podoje (jedan svaki sat, pa svaka dva...). Bilo nam je teško, jer je njoj cica bila lijek za sve no kada sam shvatila da nema druge opcije, lakše sam podnosila njenu ljutnju i cendranja. S vremenom se privikla.
Dodat ću da je ona zahtjevno dijete pa su se tu poklapale i neke druge stvari, no gledajući unazad, mislim da sam to dobro odradila, da je taj postepeni prekid bio dobar kompromis.