VBAC / CBAC - iskustva, savjete molim

[Lili75]

ja sam prvo dijete prije 22 mjeseca nakon 22 sata trudova: beba u mekoniju, prirodni trudovi na 3 minute bez otvaranja punih 12 sati, drip,epiduralna, tiskanje, bebi se glavica okrenula bočno, meni uska zdjelica-na kraju hitni carski.Bila sam protiv carskog,a sad kažem da su mi ga barem ranije obavili. Bila sam prisebna bez obzira na sve,al to je bio strašan šok za organizam i bebu.ne trebam ni reći da sam još ostala na roomin-in-u 9 dana zbog vena (nas 3 žene i 3 bebe, nisam spavala danima i noćima).
Oporavak od carskog brz i kratak bez ikakvih poteškoća, ni od epiduralne nisam imala glavobolje,...

Drugi porod mi je za 4 mjeseca, i moj izbor je ponovni carksi, nadam se da će me "poštedit" i zbog kratkog razdoblja između 2 poroda i zbog povijesti 1.poroda (+uska zdjelica,..), ne želim riskirati ni najmanje Bože me sačuvaj rupturu maternice ili nešto kao što se dogodilo Ronin
, nema šanse, borit ću se za carski i nema tog tko će me silit na VBAC, ja taj rizik neću preuzeti. S obzirom na moju upornost , nemaju šanse da ću popustit na bilo kakve nagovore,a možda me to nitko ni neće pitati nego će odmah predložit CR.

Daedi, dobro si rekla pa ne može me se natjerati ni na VBAC (to je nekad i veći rizik) i nadam se oporavku kakav si imala ti.

A da mi je beba na zadak, uopće ne bih dvojila ni sekunde, CR bi mi bio jedini izbor, kažem za sebe.

[drndalica]

Lili75 u potpunosti te razumijem, ali... ne mogu se poistovjetiti sa tvojim iskustvom do kraja.
Nemam nešto konkretno za što bi se zakačila i što bi mi moglo već sada, unaprijed odrediti čvrsti stav - VBAC ili CBAC.
To što mi je prvi porod bio traumatičan je zbog bezobraznog i nezainteresiranog osoblja i pupčane vrpce koja je doslovce gušila bebu i sprečavala da se spusti. Ništa od toga sada se ne mora ponoviti. Inače sve ostalo bilo je ok (bar do otvaranja 10 cm, a to bi trebalo biti to, više-manje zar ne?). Znači, nisam uska (otvarala sam se normalno), imala sam svoje trudova (boolne, ali izdrživo). Onaj drugi dio, nakon što 'je zapelo' me najviše plaši i želim zapravo da me netko uvjeri da u 2. porodu, ako na nešto posumnjaju 'manje mrcvare', ne čekaju toliko dugo i prije donesu odluku o ev. cr-u.
Još uvijek me peče savijest (iako znam da nije bila moja pogreška), ali si stalno mislim da sam možda bila manje pristojna, vikala ili bilo šta - da bi me ranije poštedili muke. A opet, glupo je da već sada počnem inzistirati CR, kad porod nije ni počeo i nemam neke konkretne osnove za to . Ne znam, nisam pametna. Zapravo, tražim pozitivnu, ohrabrujuću i motivirajuću priču da mi odagna negativne misli.