mommy to be prvotno napisa
a kaj se ne bojite da bute ga /ju zgnječili? :? :D
Taj strah je i bio razlog zašto sam prvi put kupila krevet i nije mi padalo na pamet držat tek rođenu bebu s nama u krevetu pogotovo što ja imam jako tvrd san. S obzirom da sam je dojila i da bi ona obavezno zaspala na ciki, ja bih je prebacila u njen krevet. Pola sata nakon toga bi ona plakala i ja bih je opet uzela k sebi i dojila ili bi je nosala i onda sve ispočetka. Ona bi cijelo to vrijeme spavala, a ja bih uspijela uhvatiti tek 3-4 sata sna i tako iz dana u dan nekih 1,5-2 mjeseca. Na kraju sam valjda bila toliko iscrpljena da bi dok bi ju dojila jednostavno zaspala. Ona je to veče, a i ja skupa s njom, odspavala 6 sati u komadu. Po meni, puno je opasnije uzeti djete k sebi i onda zaspati ne znajući ni za sebe, a kamoli za nju.
Ovaj put, baš iz tog razloga mog bebana držim u svom krevetu od prvog dana i spava mirno cijelu noć, s tim da se svako 3-4 sata probudi, ali ne da plače nego malo zakmeči i ja ga čujem, a čujem ga baš zato što sam naspavana i odmorna i svjesna njegova prisustva u mojoj blizini. Onda ga ja lijepo podojim, to traje nekih 10 min., malo se odmaknem od njega i svi troje nastavimo spavati ko bebice.
, smijati se i lupati po njemu.
Odgovori s citatom
)
i evo sam se skoro godinu dana suzdržala da ne kupim nova (e bolesti okrutna li si 
). srića da sam naletila na meni dobru trokolicu u kojoj mala i sada, ovako velika, može komodno spavat a da joj ne vise noge. inače bi ipak popustila svojoj bolesti. 
)
