Vishnja prvotno napisa
cure su sve već mudro izrekle...
ja ću se samo osvrnuti na svoje detinjstvo - dete sam samohrane mame, živelo u zajednici sa (izmedju ostalih) maminom mamom. ženom koja me je obožavala, kao i ja nju. mama je radila, putovala službeno, zaradjivala, a baka, baka je otišla u preranu penziju da ja ne bih morala u produženi boravak...
i, iako je bila zaista dominanatna, iako sam puuuno vremena provela sa njom, pa me je vodila i na more, mama nije nikako izgubila počasno mesto. naprotiv, rasterećena kuvanja i svakodnevnih poslova, bila je predivan roditelj. uvek strpljiva, poletna da me vodi na klizanje, sankanje, kudagod poželim. osim toga, bila je i veoma mlada kada me je rodila, tako da je uvek bila osoba koja me je najbolje razumela.
takodje, sećam se i situacija kada se mama "ljutila" (stavljam pod navodnike jer znam da to nije bilo zaozbiljno) kada ja kažem kako ih isto volim, ili krenem da kažem "baba", pa to završi kao "bama"-)))
obe su, na žalost pokojne, i obe mi strahovito fale, svaka na svoj način. svaka mi je dala svoju "dozu" neponovljive ljubavi koju računam kao bogatstvo za čitav život.
još nešto bih da kažem, tj. podvučem ono što je neko iznad mene već rekao - ako je tvoja mama zaista neko ko se u sve meša i sve zna najbolje, granicu ćeš ipak morati postaviti. taj sam slučaj imala sa sveki. iako je promenila nisam, godinama već sa uvažavanjem sluša moje stavove o podizanju dece, a ponekad ih i prepričava kao suve istine-))). dakle, ja i dalje povremeno slušam savete poput "obuci ih" ili "hrani ih jačom hranom", ali generalno se moj pristup poštuje i za to sam se morala izboriti.
sad nije momenat za tekve bitke. odmori se, oporavi i vrati sebi, a onda ćeš imati sve vreme ovog sveta da uživaš u svome detetu. i budi srećna što ima ko da ti pomogne, to ti je u oporavku najbitnije...
Odgovori s citatom
