Da se i ja nadovezem na temu.
Moja je mama bila takva,dominantna.
Za sve sto uradim imala je komentar,kako bi moglo drugacije,bolje...za nju sam i sa 30 bila dete...
Jaaaako se radovala unucetu,i bojala sam se kako ce sve to skupa izgledati kada rodim.
Ali,pogresila sam.
Mama se povukla,prepustila mi sve.
Imala sam njenu svesrdnu pomoc,ali samo u onome zasta je sama zatrazim.
Njen stav je bio kako je ona bila mama pre puno godina.
Kako se misljenja i stavovi o nezi beba stalno menjaju,kako je sad sve novo i drugacije,i kako svaka odluka treba biti moja.
Odusevila me je,hvala joj na tome
Tu su sve moje ograde pale,dopustila sam joj sve iako sam bila od onih koje svojoj bebi nisu dale ni blizu
Znala je napraviti citav teatar,pozornicu s lutkicama,izmisliti pricu i zabaviti tako malu bebu onako kako ja to ni u snu ne bih umela.
O kuvanju,peglanju i ostalim poslovima da ne govorim.
Stavila je mene i bebu na prvo mesto,a ona je bila dobri kucni duh.
To je bilo zaista dragoceno.
Ali,nije pozivela jos dugo...
Samo moj prvi je primio te bozanstvene nesebicnoljubavne uticaje svoje bake.Ostalo dvoje je znaju samo sa slika,i to mi razdire dusu.
Sveki je druga prica.
Osim sto se smrtno naljutila zato sto sam nakon porodjaja odabrala da budem kod svoje mame a ne kod nje(zaboga ona zna najbolje...)hvala bogu sto smo tada bile daleko,jer je svoje savete plasirala s nepodnosljivom dozom nametljivosti i autoritarnosti.
Nazalost,naivno sam poneke i poslusala i grrrdno pogresila,sto me je kasnije skupo kostalo...
No,uceci na sopstvenom(losem)iskustvu,s trecim sam uspela povuci crtu preko koje se ne sme preci,po cenu da postanem vestica.
I sada je svima mnogo lakse.
Andynoa,svojoj mami ipak mozes reci i ono sto nekome drugom ne bi mogla,i ona ce razumeti.
Kazes da si sada oporavljena i mnogo jaca,probaj diskretno postaviti granice koje ti pasu,a mama ce ti pomoci u svemu ostalom.
Bice sve ok