Berlin i ja tebe u potpunosti razumijem i iskreno mi je žao zbog tebe i bebe. Na ovom topicu osobito mi je Nisa prirasla srcu i činilo mi se ponekad da je osobno poznajem. Voljela bih je čvrsto zagrliti i utješiti da mogu.
Moj stav o AC proizlazi iz mog bića, iz onog što jesam, a ne iz osjećaja nekakve moralne nadmoćnosti, ma kakvi, uistinu ne...i meni je bilo teško donijeti odluku da odbijam AC...doktor me gledao kao da sam iz Svemira, u najmanju ruku kao nerazumno biće. U takvoj situaciji i sam počneš sumnjati u sebe i kao melem mi je došla podrška nekih forumašica da ne moram raditi AC ako ne želim i da zato nisam luda.
Ali najgore što mi se moglo dogoditi je da prihvatim AC zbog neinformiranosti. Jer ima i slučajeva da su trudnice gubile zdravu djecu uslijed spontanih pobačaja nakon AC. I na taj rizik treba obratiti pažnju pri odnošenju odluke. Da nije bilo ovog foruma teško da bih to znala. I mislim da treba o svemu razgovarati, ali srdačno. Ipak smo mi velike cure