Bedast naslov teme, ali nisam znala smisliti bolji.

Već sam pisala na forumu o mojoj bolesti, ukratko bila sam dugo u bolnici i od totalne paralize oporavila sam se da hodam s hodalicom, sve skupa traje već 10 mjeseci i još će dugo trajati.

E sad, primijetila sam da me neki ljudi na određen način izbjegavaju, a ne znam zašto. S nekim prijateljima sam redovno u kontaktu, pružaju mi podršku, stalno pitaju kak sam itd.
Međutim, ima ljudi od kojih nisam očekivala da mi se uopće ne jave. Npr. sretnem na facebooku bivšu kolegicu s posla i vidim da piše o nekim problemima, pitam je kako se drži, ne govorim o sebi ništa. Kad je pitala kako sam ja, odgovorila sam ukratko, nakon toga više ni glasa od nje, a vidim da je na facebooku i da je poruku dobila.
Drugu bivšu kolegicu sam srela u gradu kad sam bila u inv. kolicima, samo je rekla "bok" i produžila. Ne znam, meni bi bilo normalno pitati "čuj, kaj se tebi dogodilo?" jer zna da imam bebu staru otprilike kao i njena, redovito smo se čule u trudnoći.
Jučer sam razgovarala s jednom kolegicom iz škole, dugo se nismo čule, rekla je nešto u stilu "znam da ti je nekaj, ali mi je bilo glupo pitati".

Ne znam zašto je ljudima to neugodno? Možda zato jer misle da sam u teškom psihičkom stanju pa ne znaju kaj bi rekli? Pomislila sam na to jer je moja doktorica opće prakse rekla da se jako iznenadila kad je sa mnom razgovarala jer je nakon svega kaj sam prošla očekivala neku jako depresivnu osobu.