 |
|||
Neće kakati
Prije mjesec dana smo se odviknuli od pelene. Odlično je prihvatila skidanje pelene, ide sama na wc, sve obavlja sama i rijetko kada se popiški u gaćice. Ali, ne želi kakati. Nikako! Niti u wc, niti u kahlicu, pelene, gaće ... Naravno da ju trbuščić boli i žali se na bolove. Ne znam što da radim, kako da ju priviknem da kaka bar na kahlicu ako neće u wc. Sada nam je prošlo već 5 dana od kako nije kakala.
Evo to i mene muči! Najprije je kakala bez problema na kahlicu, ali sada evo opet neće. prošli put je prošlo čak 6 dana od nekakanja i ništa nije pomoglo niti šljive, niti bilo šta prirodno niti na kraju čepić ništa osim nagovaranja na kraju i stvarno se je onda iskakala, ali sada evo opet neće. Ja ne znam možda je do toga da "nema vremena" jer se igra a za kakanje ipak treba jedno pet ili više minuta. Baš ne znam niti ja šta napraviti!
Cure ne znam kako pomoći, samo da kažem kako je isti problem imala i moja sestra s malim kad su se odvikavali od pelene. Mislim da se jednostavno kroz neki period navikao, sad ima ritam da kaka popodne kad dođe iz vrtića.
Znam da nisam pomogla, ali da vas malo utješim
Pa nadam se da je to samo faza!
Mi još nismo zvanično krenuli s odvikavanjem. Spremamo se s početkom lipnja, ali kad sam ponudila kakanje u tutu jer moj L. kaže kad kaka, onda je namjerno zadržavao i nije se htio pokakati. Tako da tko zna što i nas čeka. Čak sam mislila kupiti one nastavke za školjku. Možda bi to bilo bolje.
Mi smo skinuli pelenu prije mjesec dana, od početka ne piški po noći. par dana je bilo natezanja s kakanjem, puno je pomoglo što je kakao sa starijim bratom, morao je skupa s njim na wc. u početku na tuti a sada i sam na nastavku za školjku. Sretan je kad mu kažem bravo za kakanje i kad sam pusti vodu nakon toga.
i nas muči problem nekakanja. curica mi ima 21 mj, ovo ljeto smo mislili krenuti s odvikavanjem od pelena. zadnjih 6-7 mj je bez problema kakala u tutu, čak je i sama počela tražiti. prije mjesec i pol totalni preokret. iz nepoznatog razloga došlo je do zatvora ( nekakanje po 5 dana) i od tada odbija tutu. po preporuci pedice dajemo joj portalak,svakodnevno joj dajem jabuku, šljivu, krušku, sok od šlijive..... stolica se je smekšala, ali ona i dalje odbija kakati- ne samo u tutu već i u pelenu. tješim se da je samo faza.
Ja znam za lučaj kad su se javili veliki problemi, hemeroidi, krv...i zato jako pazite na prehranu,
puuuuuuno vode, i sve što potiče kakanje dok se dijete ne nauči u vc kakati.
Ja bih radije vratila pelenu nego da se muči (ako želi u pelenu) pa polako odvikavati.
Moj isto nije želio, ustvari, sjeo na vc pa odustao od straha, pa sam mu jednom uvalila
veeliku knjigu (ko enciklopedija da se ne može bavati k meni) i pokazivala stvari u njoj dok je on želio dolje.
Ali velika nužda je bila u sekundi gotova pa se nasmijao, pa smo komentirali zvukove i kak je ipak sve u redu.
Od onda ide normalno na wc.
Alec, a da pokušate staviti kahlicu ispred tv-a crića ili nešto slično da ju zanima i zaboravi da mora kakati.
Nekak mi se čini kao da ju je strah ponovno tvrde stolice ili ju buba ili....
oka - i ja mislim da se radi o strahu da ju opet ne buba. pokušali smo staviti tutu i pred tv, ali za sada ne pali. ne mislim ju forsirati, za sada sam zadovoljna da se uopće pokaki (u pelenu). prije je obožavala tutu, čitali smo knjigice, igrali se ..... sada ju kategorički odbija. ako nešto pametno iskemijam javim.
mi smo imali isti problem kad smo skinuli pelenu samo što nakon jednog "štopanja" nije više kakala niti u pelenu...išli smo na razgovor sa gastoenterologom i napravili ovo prema njegovom savjetu:
-kakanje obavezno svaki dan u isto vrijeme (nama je to bilo oko 6 popodne)
-stavili bi ju nekih pola sata na tutu, ako se nije pokakala onda obavezno čepić (7 dana)
-u isto to vrijeme smo koristili i Portalak sirup (nekih 14 dana)
nakon toga je bilo sve ok
glavni problem s klincima je kad prvi put "zaštopaju" slijedeća stolica je bolna pa si to zapamte
boxica - 7 dana za redom ste koristili čepić? koji? uh, moja K vršti ko luda kad joj stavimo čepić, treba joj dobrih 15 min da se smiri. negdje sam čitala da je preporuka liječnika izbjegavati čepiće. sad sam. K ima ritam kakanja svaki drugi dan približno u isto vrijeme. ali to su drame - trči po sobi,plače, drži se za guzu i viče "nejde dek, nejde dek". na kraju stolica full meka. znam da je stvar u njenom strahu i da zato zadržava stolicu, ali ne znam kako da tako malom djetetu objasnim da je neće bubati.
Moje dijete, evo, šesti dan bez pelena. Istina, neko vrijeme prije toga su nam pelene bile tu samo radi sigurnosti i kakanja. Piškila je u lonku, a kakila bi u pelenu. Čučne, krene kakati, ja ju pitam hoćeš lonku, ne, neće, tu će. I dobro.
Od kako je bez pelena, dva puta je kakala (inače ne kaka po nekoliko dana, ne pije baš puno tekućine, ali ne mogu je natjerati, jednostavno je već dugo tako).
I to se dogodilo tako da je ujutro sjela piškiti i kad sam ju htjela obrisati, kaže da će kakati. I ja kao, ajd dobro, mo'š mislit' i kad ono stvarno. Krene tvrdo i znam da je to tek početak, da ju moram poticati da još sjedi i kaka da izađe i ostalo.
E tu je krenula borba. Ajde kakaj, ovo je samo malo govno, ajde i veliko (ili obrnuto), pa onda gleda zeko, pa puž, pa beba, pa pingvin... pa se ona sto puta digne, pa pogleda... ma, na kraju ja budem mokra, ali isplatilo se.
Znam da je drugačije jer je sama tražila, ali možda ih treba začuditi (koliko god vam to možda bed zvučalo, reći, joj kako ćeš napraviti veeeliko go*no, kao pas kojeg smo danas vidjeli... ili na tu foru da poželi stvarno kakiti... nadam se da vam nisam odvratna
Sad već ima trešanja, jagoda, a one tjeraju pa im dajte što više toga.
Sretno!
Nama je pomagalo čitanje na wc - u. Obavezno mali stolac pod noge, da se dijete ima na što osloniti - da mu je udobno i čitanje zanimljive knjigice, da se opusti i sjedi dovoljno dugo.
Obavezno kakanje u približno isto vrijeme, najbolje ujutro nakon doručka. Neka dijete sjedi što duže na tuti, ako se i ne pokaka treba stvoriti naviku sjedenja. Istovremeno piti puno tekućine i pokušati maksimalno omekšati stolicu, jer ako par dana ne kakaju stolica bude naravno tvrda pa ih boli te djeca mogu namjerno sljedeći put odgađati kakanje zbog straha od bolova.
Pokušati pronaći način koji djetetu najbolje odgovara - da li je to wc ili tuta, uz crtiće ili knjigu...
Imam isti problem.Neće kakiti na wc,plače u boji se,ali više neće ni u tutu ni u pelenu.Od dužeg sjedenja nema ništa.Bilo je nekoliko pokušaja učenja na tutu,neslavno su završili.Kupila sam nastavak za wc šolju i super ga je prihvatila(što se tiče piškenja).Prekjuče je malo kakila,juče nikako,danas opet malo.Žali se na stomačić,govance joj je tvrdo,baš mi je žao,sigurno je boli.A mogla bi,zove me hoće na wc,onda plače tužno,uplašeno,hoće da je skinem s wc šolje.Valjda se od straha stisne.Probaću kao Oka s slikovnicama i knjigama ili kao SikaPika slikovitim objašnjavanjem kako to uradi cuko ili maca(mislim da će joj se to svidjeti
).
Necu vas utjesit, kod nas to traje ravno 2 godine... Evo neki dan se pokakao u gace, al ono skroz, kao da pelenu ima! Trpio je 3 dana i onda vise nije mogao. Presvukla ga, oprala, a za pola sata eto njega opet, ovaj put usran doslovno do stopala jer ga je ulovio proljev kad je ono tvrde izaslo van... A decko ce skoro 4 godine...
Nema sistema koji nisam probala, od pohvala, prijetnji da cu mu stavit pelenu, ignoriranja, objasnjavanja, mojih najava kad ja idem na wc, pricanja prica...Ma sve!!
Ima perioda da ide bez problema, svaki dan, nista ne kaze samo me zove s wc-a da ga obrisem. Ali najcesce trpi, ja skuzim da nesto ne valja kad naglo utihne i sjedne na pod ili usred igre kaze da ide dolje baki pa sjedne vani na hodniku i trpi. Onda ga doslovno potjeram da ide kakati jer me izluduje. I sav je sretan kad se pokaka, pozdravlja govance dok pusta vodu...sve kako treba. Ali kakat nece!
I on sam stalno prica ljudima kako mama u trbuhu ima bebu a on drekec. Onda ja objasnjavam kako i beba mora izac kao i njegov drekec jer bi inace i mene i njega bolio trbuh i bla bla...Ne pomaze, sve zna, dovoljno je velik da razumije al je tvrdoglav do boli!
evo i nas u klubu...
i da faza je... i ima boljih i lošijih dana...i koji put si mislim da što više ja pažnje tome poklanjam da je gore...
uglavnom, kupili u ljekrni sirup od smokava i šljiva, pa svaki dan u isto vrijeme sjedi na wc-u i čita, u lošije lade sjedim kraj nje i pjevamo, čitamo...bilo što jer ako par dana nije, onda ju boli pa ni neće...uglavnom...moj zaključak nako dvije godine natezanja...
što manje sekirancije, što laganija tzv. proljev hrana, u loše dane taj sirup, čepić se pokazao kao kazna, i ne pričati o tome pred djetetom...tako oni stvaraju sliku da je to neki big deal...
mi smo uveli priču da što se popije mora se popiškiti, što se pojede mora se pokakati i tako svaki dan...i to nije ništa čudno, strašno ni spektakularno, to se jednostavno mora i gotovo...
i ide na bolje...ali da ...prošle su dvije godine...
koksy - na žalost, vidim da će i kod nas to trajati i trajati .... K. je trenuto u fazi potpunog negiranja kakanja - "ne kakati, ne kakati....". pa objašnjavamo da svi kakaju ( nabrojim sve žive), ali ne - nitko ne kaka.a kad se pokaki isto treba pogledati kakicu. ne daj bože da ju bacimo, a da ju ona ne vidi.
prošli tjedan smo bile kod gastrićke (super žena, K. je već više puta pomogla tako da imam veliko povjerenje u nju). pregledala ju je, popričale smo i rekla je da se radi o zadržavanju stolice. trebat će puno vremena da dođemo na zelenu granu jer K. svjesno odbija kakanje. terapija - probiotik biogaia kapi, movicol junior i svako jutro stavljanje na tutu da se pokuša pokakati. jučer sam joj dala marelice i breskve i na večer više nije mogla izdržati pa me je sama tražila "mama kacicu (kahlicu)". posjela sam ju pred njen omiljen crtić i kroz minutu je istisnula van. da li ima tko iskustva s movicol junior?
idemo dan po dan ....
Evo kod nas je malo bolja situacija najviše bude 3 dana bez kakanja. Ali primjetila sam da joj pomaže kada joj dam gusti sok od marelice inače pije skoro uvijek samo vodu.
K. je već 2 dana za redom kakala
Super poznat mi je taj osjećaj srećealec prvotno napisa
K. je već 2 dana za redom kakala
I mi smo u ovoj muci
Već sam očajna od silnog nagovaranja i njenog plakanja po tom pitanju. U zadnje vrijeme ne želi jesti voće (apsolutno nikakvo), počela je i s vodom štrajkati, poludjet ću! Ne mogu je prisiliti, šta da radim? Isto smo u fazi odvikavanja od pelena ali problem traje već otprije.
Jel se taj Movicol junior može kupiti bez recepta?
Uh...ne znam da li je dobro što sam pronašla ovu temu da me pripremi na "eventualno" ili sam se samo još više spi*dila
Uglavnom, tek smo skinuli pelene, kakala je prve dane i jučer plač. Čini mi se da je kriva tvrđa stolica.
Piškenje drugi dan bila suha i tako ostalo, pita sama, bez problema i ne bježi joj, čak ni kad se zaigra.
Odmah sam od jučer uvela laganiju hranu, koja otvara...vidjet ćemo...uglavnom vidim da nema tu neke velike filozofije.
Neko dijete se hoće zaigrati, a nekom ne pomaže ništa.
Zanima me od sjedenja i sjedenja na tutu da li može jednostavno doći do onog trenutka kad mora istisnuti...kužite na što mislim.
Ili je to sjedenje pitanje samo vremena kada će se sjetiti izbaciti to van.
Suzzy - mi smo se preporodili od kad je K na movicolu. u pet smo bili kod gastrićke na kontroli - preporuka je još mjesec dana po jednu vrećicu na dan i nakon toga ako će stolice biti uredne smanjiti na svaki drugi dan po vrečicu. na žalost za movicol je potreban recept, ali onaj crni. tako je barem u našoj ljekarni. naručuju ga izvana. a da pokušaš pitati u Austriji, Italiji? možda se tamo može kupiti bez recepta.
Pepita - držim palčeve da vam lagana hrana pomogne. K na žalost nije - jela je puno voća, povrća, izbacili sve živo kaj zatvara, ali ništa. kakica se jednostavno stvrdne ako par dana ne kaki, a njezina volja je bila toliko jaka da smo svi poludjeli od muke. i sad sjedi na tuti i dere se da neće kakati, ali istisne kroz minutu-dvije. ali obavezan je "Bumbo". btw - nisam skužila tvoje pitanje.
Moj je postao patoloski lazac... Neki dan se igra, odjednom otrci na balkon i sjedne na pod, ja odmah znam sta je, pitam ga sta radi a on iste sekunde provali laz "gledam oblake"
Samo sam rekla "ajde" a on onako nevino "kakati?".
Stavi mu kahlicu na balkon i reci kad želi gledati oblake, neka se prije skine i sjedne.
Zvuči bezveze, ali tako sam ja znala svojem.
Imali smo razdoblje nekakanja. Onda smo uveli rutinu (bilo je ljeto). Čim sam došla s posla, napunila sam mu posudu s vodom za kupanje i na balkon.
To su mu bili trenuci kad se je smirio, opustio,... to je bilo ključno.
I samo bih mu rekla usput, ako trebaš kakati, izađi iz kade i kakaj.
Ponekad je izašao, ponekad se pokakao stoječki u kadu, pa me zvao,...
Nije bitno, ali je najbitnije u svemu bilo da se je naučio opustiti i kontrolirati stolicu i nagon za kakanjem.
Ubrzo je kakao i normalno na wc.
Po meni je bitnije da prvo taj dio nauči, dalje se lako savlada točna pozicija gdje se "po normama" mora kakati.
Mi nikad, ali zaista nikad u životu nismo imali problem s kakanjem. Ona je do sada kakala svaki dan i nikad nismo imal
Pa ni mi nismo imali nikad problema, dok nije skinuo pelenu. To je bilo prvi put od kad se rodio da nije jedan dan kakao. Mnogo je takvih slučajeva.
Jednostavno nekoj djeci treba malo duže da skuže razliku između kakanja na wc i u pelenu.
Sorry ona mi pritisnula i otišlo i napisala veliki post i opet mi pritisnula i izbrisalo se.
Uglavnom, promišljala sam jako dugo i shvatila da ne radi ona problem nego ja.
Do sada je kakala na način da ode u sobu, čučne i pokaki se u pelenu, bez da je ikad bilo problema.
To isto treba ponoviti samo sjedeći na tuti, a za to je potreban onaj klik kad ona napreže guzu da izađe vani.
Bilo što sa strane joj odvlači pozornost i ona ne tiska, nije koncentrirana na ono za što bi trebala.
Jučer prvo plač, boli je stomak, pa se objesila oko moje noge. Ostala sam smirena maksimalno bez ikakvih dodatnih emocija da je bune.
Samo sam ponavljala da mora ići kakiti u tutu i da je više neće boliti stomak. Mama i tata kake u tutu i to je to.
Ponavljala sam i ponavljala. Uslijedilo je povraćanje. I dalje sam ostala mirna. Ponavljajući da će sve proći kada kaki tutu.
Nakon par minuta je pristala i mislim da je tu odigralo ulogu samo povjerenje u mene kao majku.
Sjela je na tutu, sjedila je, više nije bolio stomak ali tuta prazna. Uhvatila sam je za ruke, gledala je u oči i pričala i ponavljala.
Stisni guzu...bla, bla...dakle bile smo koncentrirane na ono što je jednostavno i što se mora.
Uspjela je i zaista je bilo tvrđe ali uspjela je.
Nakon toga je bila jako sretna što više ne boli stomak, obukle smo novu suknjicu i stalno je ponavljala "samo moraš kakit".
Odlučila sam da to prikažem kao nešto jednostavno, sjedit ćemo koliko treba, mama je tu i mama je čuva, ali kakit se mora i gotovo.
Vidjet ćemo kako će ići dalje...
Što se tiče piškenja RESPECT!!! Skidam joj kapu na savršeno odrađenom odvikavanju!
Možda i nećemo imati neki veliki problem s kakanjem jer je u početku kakala u tutu bez problema, možda se potrefila tvrđa stolica.
Uglavnom, vidjet ćemo, javim sve...
Da, ma nisam dovršila napisat, uglavnom to sam htjela reći, nije naučila na problem kad ne ide kakanje i razumijem je da joj je teško.
Razumijem da se sada susrela s nečim novim.
Prva dva kakanja su bila u tutu i bilo je lagano i jednostavno.
Da li će nam ovo teže kakanje stvoriti problem koji će ostati ili će se riješiti ne znam, vidjet ćemo ovih dana.
Joj draga, al on nema pelenu vec 2 godine! Na kahlicu neide vec jaaaako dugo, normalno piski na wc i doma i u vrticu, nikad nije bilo drame s tim, ima i male stepenice koje smo mu MM i ja napravili pa mu je gust.Stavi mu kahlicu na balkon i reci kad želi gledati oblake, neka se prije skine i sjedne.
Zvuči bezveze, ali tako sam ja znala svojem.
Imali smo razdoblje nekakanja. Onda smo uveli rutinu (bilo je ljeto). Čim sam došla s posla, napunila sam mu posudu s vodom za kupanje i na balkon.
To su mu bili trenuci kad se je smirio, opustio,... to je bilo ključno.
I samo bih mu rekla usput, ako trebaš kakati, izađi iz kade i kakaj.
Ponekad je izašao, ponekad se pokakao stoječki u kadu, pa me zvao,...
Nije bitno, ali je najbitnije u svemu bilo da se je naučio opustiti i kontrolirati stolicu i nagon za kakanjem.
Ubrzo je kakao i normalno na wc.
Po meni je bitnije da prvo taj dio nauči, dalje se lako savlada točna pozicija gdje se "po normama" mora kakati.
Nije ni tvrda stolica problem, nema ju, sve je normalno, on jednostavno ne zeli ic na wc bez da ga ja potjeram.
Posljednje uređivanje od koksy : 20.06.2011. at 13:20
Uh, miša mu malog, sve se činilo jednostavno dok nije došlo vrijeme za skidanje pelene. Tek sada kad vas cure čitam i kad googlam vidim da to nije tako jednostavno.
Nije njima jednostavno. Poštujem!
U našem slučaju je jednostavno s piškanjem. Za tri dana je shvatila i već mjesec dana piški na tutu i to tak da sama traži.S kakanjem je nikako. Kaka ona svaki dan, ali u gaće. U vrtiću je ok i tete kažu da super kaka, ali tamo ima društvo i onda svi sjede na tuti prije spavanja i to je već ritual.
No ne opterečujem se baš pretjerano. Kad se pokaka , dođe i kaže "dek, baci zahod" i onda skinemo gaćice , bacimo dre´ u zahod i pustimo vodu i gledamo ga kako putuje daaaaleeeko. To je jako zabavno. A mama ili tata peru gaćice.
Mi smo i kakanje doveli u red. Otkako smo imali onu dramu, sve krenulo nabolje. Već danima uredno kaka na tutu, doduše ja joj pravim društvo, ali nema nikakvih problema. Tako da smo definitivno po pitanju kakanja riješili problem. Želim sreću svima ostalima!
Uh, i mi smo napokon došli na svoje.
Evo, već nekoliko dana sama traži i piškiti (ok, tu ju ja preduhitrim pitanjima) i kakati (to ju samo zašarafi pa viče, mama daj budo onu, Mata moja tatati).
Dakle, trebalo joj je mjesec i kusur da skuži i sama traži. Nadam se da više neće biti popiškanih parketa, puzli, kreveta... Ok, bilo je toga samo par puta, ali meni sasvim dovoljno!
Da ne otvarm novu bez potrebe.
Moj sin (2g 9 m) je naučio da trpi, ali ne i da pusti. Tako da kad skinemo pelenu i obučemo gaćice on ne piški i ne kaki sve dok više ne može zustaviti nuždu. Bez obzira što ja to sve lagano, što mirno ponavljamo da ćemo reči kad nam se piški, što smo pustili da vidi kako se to radi
Da ne otvarm novu bez potrebe.
Moj sin (2g 9 m) je naučio da trpi, ali ne i da pusti. Tako da kad skinemo pelenu i obučemo gaćice on ne piški i ne kaki sve dok više ne može zustaviti nuždu. Bez obzira što ja to sve lagano, što mirno ponavljamo da ćemo reči kad nam se piški, što smo pustili da vidi kako se to radi
Ti ne želiš, ali on izgleda želi. Zadržava mokraću i stolicu?
Posljednje uređivanje od sirius : 18.07.2011. at 13:36
Da. U opće nije problem kad obavlja nuždu, ne pravi problem, ali je ne obavlja svojevoljno već samo kad više ne može trpiti. A trpi svjesno i može jako dugo. Dok je imao pelenu nije imao tako duge pauze između obavljanja nužde :/
Ne znam, ja samo znam da smo mi M. oblačili pelenu za kakanje .
Možda da mu ponudiš pelenu da se u nju popiški, ali da pritom sjedi na WC-u ili tuti, čisto da se navikne. Druga stvar je neka se djeca boje gledati kako im se moraća ili stolica baca u WC pa ih to plaši (smatraju ih djelom sebe) tako da i na to treba obratiti pažnju.
Sve sam ja to uzela u obzir. On traži vidjeti kaku kad ga presvlačim, traži da je bacimo u WC i sav važan pušta vodu. Kad je jednom piškio u tutu sav radostan me zvao vidjeti, i odveo me u kupatilo te tražio da tutu ispraznimo u WC. Ja sam ga naravno pohvalila, te je i on pohvalio svog "ninca"
Joj svakako treba s njima polako, pažljivo i postepeno i nemamo što mi željeti, sve treba prepustiti djetetu.
Evo baš prije par dana mi se žali još jedna prijateljica kako neće skidati pelenu ni ovo ljeto (cura dvije i pol godine prošla), jer je ona u početku forsirala i sada dijete vrišti kada joj se skine pelena.
... a moja ni u kojem slučaju neće da piški gače, pa tako ni kupaće gačice
Otkako smo skinuli pelene još joj nije pobjeglo, pa ni noć.
A šta ti znači satima? Koliko često zapravo piški u danu, i koliko često kaki? Ako sam dobro shvatila, on na kraju, kad mu dođe sila, obavi sam što treba? Je li problem u tome da onda uopće ne stigne do tute ili wc-a, ili stigne, ali ti misliš da je to prerijetko?Da ne otvarm novu bez potrebe.
Moj sin (2g 9 m) je naučio da trpi, ali ne i da pusti. Tako da kad skinemo pelenu i obučemo gaćice on ne piški i ne kaki sve dok više ne može zustaviti nuždu. Bez obzira što ja to sve lagano, što mirno ponavljamo da ćemo reči kad nam se piški, što smo pustili da vidi kako se to radi
Dok je bio stalno u pelenama, za svako presvlačenje (u prosjeku 4 puta, više manje) je pelena bila mokra, stolicu obično ima jednom dnevno. Kad smo skinuli pelene upiškio je gaćice par puta i nakon toga bukvalno može po 4-6 sati da ne obavi ništa. Svojevoljno sjedi na tuti, ali tamo ne obavi ništa (jednom ili dva puta u prošlih dva mjeseca smatram totalnom slučajnošću). Znači obavlja svoje normalne dnevne aktivnosti i nakon više sati se (po meni) nekontrolisano upiški, kad to i prijavi. U zadnje vrijeme mi ponekad prijavi kad mu je sila i sjednemo na tutu ali on kao da ne zna pustiti, sjedi i ništa. Pustim ga da ustane jer ne vidim smisla u "isjeđavanju" na tuti. Tad se često i desi da se onda ode igrati i (vjerovatno u tom nekom opuštenom stanju, ne misleći na nuždu) upiški.
Sad kužim, ali ne znam što reći :\ . Meni se čini normalno da piški 3-4 puta u danu, mislim da to nije premalo. Ja bih možda u takvoj situaciji pokušala s prepuštanjem cijele stvari oko piškenja isključivo njemu. Bez podsjećanja i pokušavanja. Rekla bih mu: tu je tuta (wc) i kad osjetiš da ti se jako piški pođi sam.
Tako smo riješili situaciju koju je D. imao s kakanjem nakon skidanja pelene. On bi rekao da mu jako, jako treba, mi na wc, odemo zajedno, on sjedne, a ono ništa. I tako puno puta, čak je i plakao, a sve se počelo događati nakon što je nekoliko dana imao zatvor nakon skidanja pelene (na njegov zahtjev, s 2 god. i 4 mj.). Kako to nije ničemu više vodilo, na kraju sam mu rekla točno kako gore piše: kad ti se bude kakilo, pođi i kaki, ti to možeš sam. I tako je i bilo. Zvao me, naravno, ali ja sam ostala srca kamenog
Vama nije ista situacija, ali mislim da bi svejedno moglo uspjeti.
Za sve sam prijedloge otvorena, probat ću svakako. Hvala!
Evo nas s problemima.
Ne znam što se događa, ali u posljednjih mjesec i pol dana užasno kaki. Tvrdo i vjerojatno bolno jer se rasplače.
Jede svaki dan jogurt, nekada i dva, od voća uglavnom grožđe i šljive, svaki dan jede i povrće, žitarice (proso, zob, žgance), juhu nekada i za doručak, pravim joj slatku kamilicu...
Ok, jede ona i kruha, i tjesteninu, nekada i rižu (jednom do dva puta tjedno), popije nekada kakao (stavim vrlo malo kakaoa, i to onog za kolače, bez šećera i svih drugih dodataka), griz...
Još uvijek doji.
Ne znam, vjerojatno pije premalo tekućine. Vodica joj je uvijek na dohvat ruke, nudim ju, ali neće. Primjerice - jutros je doručkovala paradajz supicu, poslije je jela kruha i nije bila žedna. Neće jednostavno vode.
Večeras joj napraivm sok od jabuke (prošli puta ga popila samo tako) i pitam ju je li fini, a ona meni Ne baš. Popila možda pola deci.
Prošli puta nije kakila pet dana i onda sam se sjetila kako mi se ljetos pokakila dok se kupala u kadici na balkonu. I ponovim ja postupak (inače ju tuširam) i gle stvarno. Pokaki se ona. Isto je bilo tvrdo, ali je išlo lakše. Ponovim sve ove dane i mustra jedna nakon par minuta hoće van. Kao, dosta mi je. Rekla bih da ju je potjeralo kakiti pa se uplašila jer se inače voli brčkati.
I nema kod nje - sjedi na lonku, nadoći će. Ona kad svoje obavi, sama se diže, čak bi se obrisala sama da ju pustim.
Joj, već sam luda od tog kakanja.
mi smo jučer bili na hitnoj
krenulo joj govance i stalo na pol puta koliko je bilo tvrdo
ma užas jedan, jedva je to istisnula, sva je bila mokra od znoja i onda smo otišli na hitnu da ju iščiste jer smo se bojali zapletaja crijeva
tamo joj dali glicerinsku ampulu da se iskaki, a ona ništa, nema šanse
poslije ju doktorica pregledala i kaže da izgleda da nema više ništa
bili smo tamo tri sata, do ponoći, ali ona je sve to super izdržala
dala nam Portalak da popije ujutro pa ako se do popodne ne iskaki da opet dođemo na hitnu, valjda na klistiranje, ali smo na red kod naše pedice došli tek pred jedan pa je portalak popila u pola dva kad smo došli kući, naravno, nije htjela popiti pa sam joj jadnici ugurala u usta, još se ništa nije dogodilo, no nećemo je voditi na hitnu, vidjet ćemo do ujutro
sad više ne prepuštam njezinoj volji vodu i čaj, nego joj trpam u usta da pije, i što je zanimljivo - pije; ne mogu vjerovati da je bila lijena piti tekućinu
ljuta sam što joj nisam ranije dala posije u klopu (griz, žgance, juhu) i što smo uopće dopustili da dođe do ovoga
Pedica nam je preporučila Stimulance Multi Fibre, ako ovo dvoje ne pomogne pa ću vidjeti.
Eh da, ljuta sam i što se doktorica u bolnici začudila što ona još doji, napala me da ju moram odbiti da će se previše vezati za mene, da dijete mora proći svoje faze - oralnu pa analnu i da sigurno ima veze s kakenjem
meni je logičnije to da je ona prije nekog vremena počela tvrdo kakiti pa onda susprezala stolicu jer se bojala tog neugodnog osjećaja
kad sam danas pedici spomenula to za dojenje, nije mi ništa rekla
imam osjećaj da je ta mlada doktorica samo rasula svoje znanje s fakulteta, odnosno tu Freudovu teoriju bez da je informirana o preporukam Svjetske zdravstvene organizacije i drugih aspekata
Glupost! Sven je, nazalost, dojen samo do 3 mj. pa evo s 4 godine jos uvijek imamo problem s kakanjem. Danas je treci dan da nije kakao. Sutra ce sigurno i opet ce mi pokusat prodat foru da ide kod bake pa ce na stubistu sjest i trpit a ja cu opet ko kobac ic za njim i tjerat ga na wc. Vec mi to postaje normalno, tako je vec preko 2 godine i ja sam bezbroj puta ponovila zasto treba kakati i zasto se ne smije trpit. Jednom ce mu doc, kak se kaze, iz guzice u glavu.
SikaPika, postoji sirup Cotidierbe junior, po sastavu vrlo sličan portalaku, ali puno ukusniji. Mi smo se s njim dugo družili, i zbilja nam je bio jako koristan.
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom