Sorry ona mi pritisnula i otišlo i napisala veliki post i opet mi pritisnula i izbrisalo se.

Uglavnom, promišljala sam jako dugo i shvatila da ne radi ona problem nego ja.
Do sada je kakala na način da ode u sobu, čučne i pokaki se u pelenu, bez da je ikad bilo problema.
To isto treba ponoviti samo sjedeći na tuti, a za to je potreban onaj klik kad ona napreže guzu da izađe vani.
Bilo što sa strane joj odvlači pozornost i ona ne tiska, nije koncentrirana na ono za što bi trebala.
Jučer prvo plač, boli je stomak, pa se objesila oko moje noge. Ostala sam smirena maksimalno bez ikakvih dodatnih emocija da je bune.
Samo sam ponavljala da mora ići kakiti u tutu i da je više neće boliti stomak. Mama i tata kake u tutu i to je to.
Ponavljala sam i ponavljala. Uslijedilo je povraćanje. I dalje sam ostala mirna. Ponavljajući da će sve proći kada kaki tutu.
Nakon par minuta je pristala i mislim da je tu odigralo ulogu samo povjerenje u mene kao majku.
Sjela je na tutu, sjedila je, više nije bolio stomak ali tuta prazna. Uhvatila sam je za ruke, gledala je u oči i pričala i ponavljala.
Stisni guzu...bla, bla...dakle bile smo koncentrirane na ono što je jednostavno i što se mora.
Uspjela je i zaista je bilo tvrđe ali uspjela je.
Nakon toga je bila jako sretna što više ne boli stomak, obukle smo novu suknjicu i stalno je ponavljala "samo moraš kakit".

Odlučila sam da to prikažem kao nešto jednostavno, sjedit ćemo koliko treba, mama je tu i mama je čuva, ali kakit se mora i gotovo.
Vidjet ćemo kako će ići dalje...

Što se tiče piškenja RESPECT!!! Skidam joj kapu na savršeno odrađenom odvikavanju!

Možda i nećemo imati neki veliki problem s kakanjem jer je u početku kakala u tutu bez problema, možda se potrefila tvrđa stolica.
Uglavnom, vidjet ćemo, javim sve...