Moje dijete, evo, šesti dan bez pelena. Istina, neko vrijeme prije toga su nam pelene bile tu samo radi sigurnosti i kakanja. Piškila je u lonku, a kakila bi u pelenu. Čučne, krene kakati, ja ju pitam hoćeš lonku, ne, neće, tu će. I dobro.
Od kako je bez pelena, dva puta je kakala (inače ne kaka po nekoliko dana, ne pije baš puno tekućine, ali ne mogu je natjerati, jednostavno je već dugo tako).
I to se dogodilo tako da je ujutro sjela piškiti i kad sam ju htjela obrisati, kaže da će kakati. I ja kao, ajd dobro, mo'š mislit' i kad ono stvarno. Krene tvrdo i znam da je to tek početak, da ju moram poticati da još sjedi i kaka da izađe i ostalo.
E tu je krenula borba. Ajde kakaj, ovo je samo malo govno, ajde i veliko (ili obrnuto), pa onda gleda zeko, pa puž, pa beba, pa pingvin... pa se ona sto puta digne, pa pogleda... ma, na kraju ja budem mokra, ali isplatilo se.

Znam da je drugačije jer je sama tražila, ali možda ih treba začuditi (koliko god vam to možda bed zvučalo, reći, joj kako ćeš napraviti veeeliko go*no, kao pas kojeg smo danas vidjeli... ili na tu foru da poželi stvarno kakiti... nadam se da vam nisam odvratna ), zaigrati...
Sad već ima trešanja, jagoda, a one tjeraju pa im dajte što više toga.
Sretno!