Sad kužim, ali ne znam što reći :\ . Meni se čini normalno da piški 3-4 puta u danu, mislim da to nije premalo. Ja bih možda u takvoj situaciji pokušala s prepuštanjem cijele stvari oko piškenja isključivo njemu. Bez podsjećanja i pokušavanja. Rekla bih mu: tu je tuta (wc) i kad osjetiš da ti se jako piški pođi sam.
Tako smo riješili situaciju koju je D. imao s kakanjem nakon skidanja pelene. On bi rekao da mu jako, jako treba, mi na wc, odemo zajedno, on sjedne, a ono ništa. I tako puno puta, čak je i plakao, a sve se počelo događati nakon što je nekoliko dana imao zatvor nakon skidanja pelene (na njegov zahtjev, s 2 god. i 4 mj.). Kako to nije ničemu više vodilo, na kraju sam mu rekla točno kako gore piše: kad ti se bude kakilo, pođi i kaki, ti to možeš sam. I tako je i bilo. Zvao me, naravno, ali ja sam ostala srca kamenog . Nježno sam rekla da on mora to sam i da ne može mama za njega obavit nuždu.
Vama nije ista situacija, ali mislim da bi svejedno moglo uspjeti.