Zahtjevna djeca

[Agrum]

a jesi li pokušala ostati u prostoriji ali ne doći, reći mu "neću te smirit, smiri se sam pa ću te onda zagrlit", i pokušat ostat što smirenija (barem naizgled), kao čistit kuhinju i zamišljat mirno jezero ili sladoledni kup..
s obzirom da ima 5 godina, a ne dvije, ja bih mu ipak dok je smiren rekla (i više puta) da ga više neću smirivati kad je takav jer me onda grize i udara
ne bih ga zaključavala, a pretpostavljam kad bi ti samo izašla iz prostorije da bi on krenuo za tobom

svejedno, takve šize mi se čini puno učinkovitije prevenirati nego smirivati, smirivanje je uvijek sizifov posao
zato ovaj naglasak na odmaranje i hranu, ako si skužila da je na to osjetljiviji (a obično jesu)


što se tiče obitelji, reci da je zubar strogo zabranio, doktor, psiholog, svećenik, bilo koji vanjski autoritet
i kakvu prođu imaju domaći kolači, po mojim kriterijima domaći čokoladni muffini i slično spadaju u skroz prihvatljivo nutritivnu hranu

Na boldano podivlja još više. To je ravno nekakvom živčanom slomu kod njega, ako se odmaknem, vrišti dođi, kad dođem gura i udara (i to fino zvizne). Ako izađem, ide za mnom pa ista situacija, ali 2 metra dalje. Jednostavno moram čekati da mi dopusti da ga zagrlim i stisnem, a do tada napada.
S kim sam god do sada razgovarala o tome, uvijek je bilo razgovora o razmaženosti. Uvijek sam bila nesigurna je li to razmaženost ili ima stvaran problem. Tim više kaj smo bili u Poliklinici za zaštitu djecu s 3 godine i nisu uvidjeli nikakva odstupanja, iako smo kod psihologa bili ravno 20 minuta. Nisam htjela forsirati, mislila sam proći će, ali stvarno me strah školice.
Nisam baš sigurna koliko je mojim starcima bitan nutricionizam malog, jednostavnije im je kupiti čoksu nego ispeći kolač

[sirius]

Na boldano podivlja još više. To je ravno nekakvom živčanom slomu kod njega, ako se odmaknem, vrišti dođi, kad dođem gura i udara (i to fino zvizne). Ako izađem, ide za mnom pa ista situacija, ali 2 metra dalje. Jednostavno moram čekati da mi dopusti da ga zagrlim i stisnem, a do tada napada.
S kim sam god do sada razgovarala o tome, uvijek je bilo razgovora o razmaženosti. Uvijek sam bila nesigurna je li to razmaženost ili ima stvaran problem. Tim više kaj smo bili u Poliklinici za zaštitu djecu s 3 godine i nisu uvidjeli nikakva odstupanja, iako smo kod psihologa bili ravno 20 minuta. Nisam htjela forsirati, mislila sam proći će, ali stvarno me strah školice.
Nisam baš sigurna koliko je mojim starcima bitan nutricionizam malog, jednostavnije im je kupiti čoksu nego ispeći kolač

Iz mog iskustva smirivanja nema pomoci prevelike, niti neke posebne tehnike.
Pomaze ako ti ne udes emocionalno u situaciju, onda agonija krace traje, ali nema carobne formule.

[no@]

S kim sam god do sada razgovarala o tome, uvijek je bilo razgovora o razmaženosti. Uvijek sam bila nesigurna je li to razmaženost ili ima stvaran problem. Tim više kaj smo bili u Poliklinici za zaštitu djecu s 3 godine i nisu uvidjeli nikakva odstupanja, iako smo kod psihologa bili ravno 20 minuta. Nisam htjela forsirati, mislila sam proći će, ali stvarno me strah školice.
Nisam baš sigurna koliko je mojim starcima bitan nutricionizam malog, jednostavnije im je kupiti čoksu nego ispeći kolač

Moguće je da se radi o kombinaciji odgoja (razmaženosti kako ti kažeš) i realnih poteškoća kod djeteta. Pokušaj ne primati osobno kada ti kažu da je maleni razmažen.
Za neke poteškoće/probleme s 3 godine nije moguće napraviti suvislu psihološku procjenu, potrebno je dijete pratiti kroz dulje vrijeme. Poliklinika za zaštitu djece nije najbolji izbor za probleme tipa usporen jezični razvoj (jer su fokusirani na drugačiju problematiku).

[tangerina]

Na boldano podivlja još više. To je ravno nekakvom živčanom slomu kod njega, ako se odmaknem, vrišti dođi, kad dođem gura i udara (i to fino zvizne). Ako izađem, ide za mnom pa ista situacija, ali 2 metra dalje. Jednostavno moram čekati da mi dopusti da ga zagrlim i stisnem, a do tada napada.

pa ako treba čekati dok se smiri, ja bih ipak izabrala čekati dok vrišti, radije nego čekati dok me udara i grize
da li udara svojoj glavom ili se nekako drugačije ozljeđuje kad je takav?
ako samo vrišti, zatvorila bih prozore da se manje stresiram oko susjeda, stavila čepiće u uši i rekla mu "ja ću pričekat dok te ne prođe", grljenje tek kad se smiri


ne volim riječ razmaženost jer ima ružnu konotaciju, ali mislim da vrijedi pokušat malo eksperimentirat (dok ne dođete na red za stručnu pomoć na mjestima koje su cure navele) s time koliko ti svojim reakcijama možda održavaš to ponašanje, možda i nisi, ali nekako mi se čini ako to uvijek normalno prođe da te on eto grize i udara jer je u šizi, da je to njemu postalo malo normalno

ovo što sirius kaže, nema čarobne formule, ali možeš eksperimentirat malo sa treniranjima same sebe