Zahtjevna djeca

[palčica]

Hvala Begonija na komentaru.
Baš sam htjela natipkati da nam ide najednom na bolje. To sam i učinila, dozirala sam podražaje, smanjila one koje ga uzbuđuju, povećala one koji ga bace u zadatak, a da su po njegovim afinitetima, nazovimo to tako. I tu su se stvari dobro posložile. A dosta sam se bojala zime i boravka u kući. Prvi dio dana ispucavamo energiju, ne dugo, ali šetamo vani, trčimo po kući, a popodne nekim čudom smo krenuli u igre na podu. Doduše odemo baki i dedi, da atmosfera bude zanimljiva i igramo se onim što ga zanima. Danas je vrijedno prebacivao kuglice ergotera, kuhao u svom novom plastičnom posuđu, ubacivao tanke autiće u neku duguljastu posudu, operirao po instrumentima. Ujutro pola sata sjedi na krevetu, samoinicijativno lista pomno svaku od desetak kartonki i znakovnim jezikom identificira sve ono što zna. Trebam li reći da nam je to omiljeni dio dana. Nisam se nadala ovakvom raspletu, ali uh, dobro je, odlično je. Cendranja nema, plakanja bude, demonstrativnog čučanja po cesti, patničkih suza - zna što hoće i nekad je naporan tako izričit, treba nekad vagon i vojska ljudi i energije ali lagala bih da ne kažem da mi i laska što je spretan, što je mudrica, što je jako oprezan, što se bori za sebe. Da su mi nekad tanki živci, jesu. Odmaknem se i ohladim, koristim svaku priliku. Pomogle mi jeste.