slažem se, vertex. treba ih učiti da postoji i naše vreme, neši hobiji i potrebe. kada je najstarija devojčica bila mala, učili smo je da je naše ispijanje nes- kafe svetinja (ono, ne diraj nas, ne traži ništa i tako to). a ona je kukala: DVA puta dnevno po DESET minuta? previšeee jeeee! kada joj se rodila sestra, pa počela da puzi i smeta joj u igri, umela je da uzme svoje mini šoljice, namesti se u pozu za ispijanje kafe i ozbiljnim glasom joj saopšti da upravo nastupa NJENIH deset minuta mira...-))))
malca imam običaj da ubacim u ogradicu kad radim nešto nespojivo sa njegovim društvom, a bome, danas smo ga iskipovali tamo da bismo svo četvoro na miru pogledali barem deo teniskog meča. jer, nas četvoro jurcamo za njim po čitav dan, na smenu (mi roditelji, naravno, najviše). i bio je dobar. kada mu je jurcanje ukinuto kao opcija, malo je gundjao, a potom se lepo zaigrao igračkicama i više od pola sata.