mi smo kolica spremili čim je prohodala maltene, samo iznimno smo ih koristili, tipa velika udaljenost, velika žurba... puno smo šetali i to nam je bio spas, šetnja do obližnjeg kioska po kruh je znala trajati uru. isto je bila stalno i stalno neka priča, ovako kao kod ifi. tako sam kupovala pažnju, mada sam se i nanosala pošteno. ali kad bi mi prekipilo lijepo bih je spustila i kratko i odrješito rekla da ne mogu i neću više i šlus! ona se stalno na to bunila i žalila kako nju niko nikada jadnu ne nosi, međutim ja bih mirno pošla dalje i obično je ipak kaskala za mnom.
a što se tiče ovog stavljanja u krevet ranije, to je u našem slučaju bila istina! evo i večeras sam s manjom imala maratonsko uspoavljivanje jer sam je propustila staviti u 10 min. krize koja ju je bila uhvatila. treba paziti na te detalje jer oni znaju uštediti živaca i živaca...