Zahtjevna djeca

[pulinka]

Velim, nije stvar samo u nespavanju. Izluđuje me njena navika, već je ima mjesecima i ne znam kako da je odučim, štipkanja mog vrata i predjela grudi...dok cica, dok se uspavljuje, navečer, danju, noću, sve me boli, ali onda jednostavno ne miruje ni s rukama, ni s nogama. Teško se smiri, ja joj doslovno moram držati ruke da me ne štipa, grebe ili da mi ne zavrće drugu slobodnu bradavicu, to me toliko izludi, a nju izludi jer joj držim ruke... A dojenje...To je bacanje na sise, urlanje od radosti kad ih vidi, pa malo jednu, malo drugu, pa im se smije, pa ih štipa i zavrće, pa doji iz stojećeg stava (poza psa u yogi), pa se nekako prebaci na bok i penje se po meni, a cijelo vrijeme drži sisu u ustima....ma, ono, egzibicije....
Stalno joj objašnjavam da me ne smije štipati, grepsti (o rezanju noktiju neću), gristi (bilo je zadnjih dana ugriza skoro do krvi), ljutim se na nju, uzimam sisu, sve radim što sam čitala da pali, ali ništa. Njene reakcije su plač (kao da je uvrijeđena), ili se smije (kao, mama se ljuti, baš fora) ili okrene glavu od mene (ne sluša me dok joj govorim).

Jao...Neću te utešiti...Moja ćerka i dalje ima tu naviku štipkanja..sa 3 god 7meseci...Tj. dosta brzo smo je naučili da štipkanje boli, ali ona i dalje obožava da uštipne i trlja komad tkanine među prstićima.
I inače je ličila ponašanjem na tvoju ćerkicu, tj. isto je sisala kao da se bori, loše spavala i još ne spava bog zna kako, uvek u pokretu (90% bebećih slika mi je mutno jer aparat nije mogao da je uhvati!), sve živo je stimuliše...
Nakon sveg samopreispitivanja, ja sam sad dosta uverena da moje dete ima neke elemente hiperaktivnosti, uz neke blage smetnje senzorne integracije-recimo, ona definitivno i dalje ima natprosečan br. pokreta u minuti/satu/danu-uvek bar deo tela mora biti u pokretu. Onda, to trljanje tkanine prstićima-tkanina mora biti isključivo pamučna, od glatkog pamuka koji fino klizi pod prstićima-ako nekim slučajem ima "neadekvatnu" odeću na sebi, onda "čupka" tuđe majice-šta je to drugo nego neka preterana senzorička izbirljivost...
Ja sam na svoje dete navikla i volim je beskrajno, ali smešno mi je da tvrdim da je ista kao druga deca, kad već na primeru mlađeg sina vidim da nije. Ona je u njegovom uzrastu sisala po 6-8 puta i sike su bile obožavane. Sin doji 3 puta dnevno i to samo pospan, budnog ga sike ne zanimaju nimalo.
Kao što je neko već rekao, sa tom decom negde treba postavljati čvršće granice od proseka, a negde natprosečno spustiti kriterijume. Meni je bilo grozno što joj svaki dan mesecima ponavljam da se ne štipa i sklanjam ruke-ali tako je. I juče smo se posvađale jer je došla da se mazi sa mnom i uporno mi čupkala majicu na mestu gde me užasno golica ispod pazuha, a držala sam je u rukama i zamalo ispustila zbog tog dva puta-da ne pominjem da dok štipka majicu slučajno uštipne i mene-i šta čovek da radi....Ona još sisa jednom za uspavljivanje-ali mirno i pristojno-inače prekidamo dojenje. I to pravilo je postavljeno odavno, ali desi se i sad bar jednom nedeljno da je opomenem zbog štipkanja i bacakanja nogama. opet, kao što je već napisano, dojenje se završi, ali karakter ostaje...