Uvalila sam joj preslatkog plišanog psa u krevet još prije 6 mjeseci. I to je najignoriraniji pas na svijetu, dođe mi ga žao kad se prije spavanja igramo u krevetu, turam joj ga da ga poljubi i da mu kaže laku noć, ona ga primi, zagrli i baci. A ako ga nema u krevetu, nikom ništa. Pokušala sam i s dudom, prošla je ko pas.
Storma, jutros ju je preuzeo MM u 7 pa sam ja odspavala do 8 i odmah skužim tih sat vremena spavanja u komadu, probudila sam se bez glavobolje.
A o spavanju po danu.. znam da je većini ljudi teško shvatiti da je nekome problem spavati po danu i ispada da nisam dovoljno umorna, ali ja to nikad nisam mogla, još od vrtića. Bila sam stoput zgažena i kad sam radila ili ružila cijelu noć, kad sam bila jetlegirana i sl. pa nisam mogla spavati danju. Bude mi loše, buljim u jednu točku, ali zaspati ne mogu. Ne mogu isključiti mozak. Probam ja leći, ali prođe sat vremena i ja i dalje razmišljam pa kad skužim da je prošlo sat vremena i da nisam spavala, budem ljuta što sam tako bezveze potrošila vrijeme.
Neki dan sam pričala s frendicom o tome i ona isto tako i odahnula sam da još netko ima takav problem. Većina ljudi može spavati po danu i nije im jasno da neki to ne mogu. Btw, da vam bude jasnije, idem na yogu, obožavam vježbati, ali najstrašnije su mi one vježbe opuštanja na kraju kad moramo zatvoriti oči i disati. Onda zirkam, cupam, kuckam, čekam da prođe, ja bi najradije još vježbala, a ekipa spava...uh.
Isprike na digresiji. Probat ćemo nešto...pa ako upali ili ne, dođem javiti...za buduće generacije
