Aha, super, e baš ti hvala!

Ma znaš idem od zabrinutosti pa do oduševljenja. Drago mi je da on to sve tako hoće, a opet s druge strane se i brinem. Ustvari me brine to što se još nije posjeo, onako lijepo vertikalno, nego sve nešto na bok, pa se klimbusa, a hoće s toliko upornosti hodati, pa se ponekad još i zaboravi pa pusti ruke i evo frke, moram biti svaku sek tu. Krene jadan odmah plakati jer se sjeti valjda boli, pa kad skuži da je sretno sletio meni u krilo, evo ga opet pokušava. Kod male je isto išlo sve ubrzano, ali ko po knjizi, pa kada se digla prvi put na noge, to je bilo točno sa 7 mj. i 3 tjedna nije se klimbusala i onda je to prohodavanje sve nekako išlo prirodno kod nje. Sa 10 i pol je hodala sasvim fino. I bila je uhuhu lakša. On je velik. Već sad ima punih 10 kg, ona je toliko imala sa godinu i nešto. Više je bila žilava, vižlja, ko zvrk i još je takva, a on je više onako nabito salast. Tih prvih par mjeseci je bilo s njom fakat drugačije, stresno da, ali drugačije, na ovo nisam bila spremna, pa sam sva u kupusu. Ustvari me baš zanima kako će to kod njih oboje ići. Ja odnosno mi još pojma nemamo di ćemo i šta ćemo.
Govorili su nam još u jaslicama da bi ona trebala uskoro na neki sport, bilo kakav, pa smo je onda dali nedavno na tenis. Tu mije blizu baš ta udruga koja prima i skroz male klince odmah pod nosom. Sad šta će biti od toga što veliš, hoće li išta biti tko to zna.Ona je sad u fazi kad je sve veseli, pa reko da iskoristimo i probamo, bude se valjda već pokazalo čemu stvarno naginje ili naginju, ali ima do tada još jahanja. Što veliš treba prvo ovo izdurat