Ja isto osećam potrebu da budem vrlo direktna.
Sećam se da je Zuska otvorila jednu vrlo toplu temu o svojoj zaljubljenosti u dojenje kada je giga imala 10 meseci.
I temu u kojoj je tražila savete o najefikasnijem prekidu dojenja-kada je giga imala 13 meseci.
Toliki preokret u stavovima za samo 3 meseca meni, pa, ne uliva poverenje u tu osobu-blago rečeno.
Od tada nadalje, sve što ja mogu da rezimiram o gigi su ogromne pohvale njenim natprosečnim sposobnostima uz ogromne žalopojke da je život uz tako sposobno dete-neizdrživ.
Ja nakon čitanja nisam sigurna da li se autorka zapravo hvali ili žali.
Često imam utisak i da je ono što Zuska zapravo želi-da ima drugačije dete. A to baš i nije dobar temelj za odnose sa detetom.
Zapravo, u ovom konkretnom slučaju se potpuno slažem sa Beti3.
Da, postoje manje ili više zahtevna deca. Ali postoje i vrlo različiti kriterijumi roditelja. (Recimo, ja dete koje se odviklo od sisanja za 2 nedelje i nije tražilo ponovo ne bih ni slučajno proglasila zahtevnim-sećam se da je Felix pisala o njenoj ćerki koja je tri meseca urlala noću iako dosledno nije dobijala noću da doji ...)