Zahtjevna djeca

[cikla]

Kad ste već pomenuli lepo ponašanje moram da pitam da li ste decu od dve godine puštali da se sami druže sa drugom decom ili ste ih nadgledali. Bili smo pre par dana na porodičnom okupljanju u prirodi. Moja braća i sestre sa svojim porodicama, stričevi, tetke...na vikendici uz roštilj i lubenicu. Moja L. je najmlađa u familiji. U jednom momentu su mi prigovorili da stalno jurim za njom i zašto ne ostavim dete na miru i sednem sa njima da ćaskamo. Meni nije baš prihvatljivo da je pustim da sama istražuje šumu, šupu sa alatom, bez nadzora da se penje u prikolicu punu građe, čačka košnice i slično. Nisam joj ni branila, nego bih joj objasnila čemu šta služi, pokazala joj kako se koristi, dozvolila da sama proba, pa ako bi ona insistirala da sama vinta grabljama po vazduhu usmerila bih je na nešto drugo. Nije dete koje će sedeti na jednom mestu ili prihvatiti "ne zato što ja tako kažem", pa su krenuli i komentari kako je nevaljala.

U jednom momentu je, kada se igrala u pesku sa bratovom ćerkom, bacila njoj na glavu punu šaku peska. Ja sam sedela za stolom blizu njih i odmah sam im prišla, očistila maloj kosu i lice, pitala je da li je dobro, a onda čučnula pored L. i rekla joj da to nije lepo i da ne sme bacati pesak drugoj deci u lice. Da se mogu zatrpavati i zasipati po nogama i rukama, ali po glavi ne. Ostatak dana su se lepo igrale.

Isto tako bilo je nekoliko kanti sa vodom gde se hladilo piće i ona je našla neku flašicu i presipavala je vodu iz jedne kante u drugu. Prala je lubenicu, vadila plastične flaše sa kiselom i sokovima, pa ih vraćala, ali kada je uzela flašu piva ili rakiju staru 10 godina morala sam da joj objasnim zašto to ne sme dirati. Šta je trebalo da je ostavim da napravi neku glupost, pa da onda shvati (ako bi i tada)?

Ja sad na široko opisujem, ali zato što su me komentari i ponašanje drugih roditelja doveli do toga da se zapitam preterujem li ja ili ne. Ne pogađaju me njihove reči, jer to su roditelji koji svojoj deci prete čvogerima i šamarima ako ih ne poslušaju (ne samo da prete nego sam i videla da ih i dele), a to nije moj način odgoja, nego ne bih da zalutam u stalno titranje nad detetom.

[rehab]

Cikla, mislim da sve ovisi o tome koliko je dijete zrelo. Ja svog sina koji ima 3 i pol god puštam samog da se igra ispred kuće (zapravo on misli da je sam, ali ja ga čitavo vrijeme skrivena gledam kroz prozor, nisam još toliko opuštena da ga ostavim sasvim bez nadzora, ali čini mi se dosta zreo za to), pustim ga kod prijatelja uz dogovor s roditeljima, sam se igra u sobi, sam me čeka u kući kad uspavljujem mlađeg i slično. Prilično sam sigurna u njegovo ponašanje, pa ga u takvim situacijama tu i tamo pogledam, ali ne želim da ima osjećaj da je pod staklenim zvonom, i želim mu dati priliku da iskusi kako je to biti sam. Ne mogu ti reći pretjeruješ li jer nisam tu bila i ne poznajem tebe i tvoje dijete. Da ima mama koje pretjeruju - ima. Upravo sam se vratila iz društva u kojem je bila jedna mama koja svojoj djeci non - stop dahće za vratom, opominje ih za svaku sitnicu, djeca zbog toga neprekidno vrište i plaču. To me nervira. Ja bih se na njenom mjestu barem zapitala zašto samo moja djeca vrište i urlaju, i kako se ostala djeca slobodno igraju i landraju po dvorištu, a moja to ne smiju. (iste su dobu kao ostala djeca). Dijete od 2 god mi se čini premalo za igranje s djecom bez nadzora, ali upoznala sam neku djecu koja su jako zrela i samostalna za tu dob, pa ne mogu generalizirati. Pitaj TM-a što misli o tome.