Tanja, ovakvog sina i ja imam i nije lako, nimalo. Bas mi je tesko gledati kako sam sebe (prestrogo) kaznjava i kako ima lose misljenje o sebi. Kod njega je to u tolikoj mjeri izrazeno da smo potrazili pomoc. Ide na bolje, ali puzevim korakom. Jedan korak naprijed, dva natrag.

A ovakvo dijete kakvo ima Bubilo je bila moja najstarija, iako je bila nesto manje nabrijana. Do 4. godine nije fermala zivu silu, a onda se pocela malo smirivati, ali je i dalje ostala vrlo prgava i neposlusna. No, takvo ponasanje je bilo rezervirano samo za ukucane; u vrticu i skoli se nitko nije zalio na nju. MM i ja smo bili na rubu snaga, ali smo dosljedno branili granice koje smo joj postavili. I stalno smo imali osjecaj da se nikud ne micemo, da se taj odgoj nje uopce ne prima. Kad sam rodila dvoje mladjih, skuzila sam da meni to majcinstvo zapravo ide skroz dobro i da je ta najstarija neobicno tvrd orah. Sad ima 15 godina i imamo jako dobar odnos i zadovoljna sam kako je ispala. Mislila sam da ce me njen pubertet dokrajciti, al sam se ugodno iznenadila. Ocito se dosita izdivljala kad je bila mala.