Ne želim nikoga plašiti sa aspiracijom jer sam postupak boli ali je ne jako, jer anestezija djeluje i nije nešto strašno ali nakon toga treba slušati svoje tijelo. Išla sam po prvi put i normalno da ne znam koliko boli trebam očekivati međutim poslije postupka vidjela sam da sve cure iz moje grupe polako ustaju i idu svojim kućama a ja se ne mogu pokrenuti , boli, jjjjako boli a krv kaplje na putu do kupatila ali sam stisnula zube i rekla sebi da budem hrabra, da izdržim i da ako mogu sve te cure izdržati bol mogu i ja. Otišla kući i dalje boli, ne smije se dotaći, ne mogu piškiti, cijelu noć boli da sam mislila izluditi, dobila temperaturu i ujutro vidim da nešto nije u redu, da to nije normalno odem svom ginekologu kad tamo iznenađenje- imam gazu promjera više od 40 cm u sebi. Vjerovatno sam jako krvarila, oni mi ju stavili i zaboravili izvaditi. Imala sam veliku sreću da nisam dobila sepsu. Znam da se greške događaju, znam da je to njima rutinski ali ja sam se sada naučila pameti. Odsada slušam samo svoje tijelo i ako imam osjećaj da nije nešto onda je to tako. To mi je lekcija za ubuduće. Sada samo molim dragog Boga da se ove moje # mrvice prime i da zaboravim na sve ovo. Nadam se da neću nikoga uplašiti sa svojim iskustvom.miga24 prvotno napisa
Mislim da znam! Jako si krvarila jel tako? Ako jesi onda sam te po tome zapamtila (baš kao što si rekla - po priči a ne po izgledu)...Nadam se da nije još dugo potrajalo...
 |
|||
