I mi smo to proživljavali, a izdurali smo.
Oko 6 je počelo večernje cendranje,
a do vrhunca je došlo oko 8 i na kraju joj je bilo teško zaspati, jednostavno se ta agonija samo produživala.

Jednom je slučajno zaspala oko pola sedam, odlučila sam da ću spustiti rolete i da ću se ponašati kao za
noćno spavanje.
Uglavnom počela sam ju stavljati puno ranije spavati, nekad je već u 6 spavala za noć.
Čak sam izbacila svakodnevno kupanje, malo sam prebrisala sa vlažnom krpicom (ili sam ju po podne malo oprala),
da osjeti večernji ritual, pelenice i u krevet.
Onda nam je i njoj i meni cicanje i navlačenje lakše palo,
a s obzirom da se je meni ona budila svakih pola sata po noći, jednostavno sam onda samo davala cicu sve do jutra.

To rano uspavljivanje me je preporodilo, uštedila sam si puno živaca i smanjila stres.