Mislila sam da cu umrijeti

[inikaaaaaa]

Iako je prosla vec godina dana , ja nikako da napisem svoju pricu. Rijetko koji porod bude onakav kakvog mi prizeljkujemo , ali eto .. Moja prva trudnoca .. S nestrpljenjem smo ocekivali naseg malog J. trudnocu mi je vodio dr pitner .. Sve je bilo relativno dobro osim sto sam imala reteoverziju maternice i do 16 stog tjedna nikako da dode u pravi smjer. Beba mi je doslovno rasla u kraljeznicu i bolilooooo me ... I konacno se okrenula.. Eto i taj je problem bio rijesen z..sto se tice mog Plana za porod ; izgledao je odprilike ovako ; doma dobijem trudove, opusteno ih prodisavam i idem u bolnicu 5 do 12 ,samo da ne dobijem drip!! Kretala sam se cijelu trudnocu sto na sat unatoc oooooogromnoj trbusini ,zadnja dva tjedna trening po stepenicama , Porbitrek , setnje dok mi noge nebi otpale .. Samo da se otvorim i dobila sam lagane grceve koji bi se povremeno javljali ... 4 dana prije termina narucena sam na ctg i uzv.sjedam u auto i jurim nadobudno, misleci da sam otvorena bar pet cm!!evo me na ctg-u ... Cekam sva happy. * Kad ono beba ima jako visoke otkucaje !! wtf??? Odlazim na uzv , pregledao me dr pitner ; gleda duuuuugo gleda i suti .. Ja vec nestrpljiva .. Jel sve uredu? Nije nazalost . Beba ima pupcanu vrpcu oko vrata *i to nekoliko puta, uz visoke otkucaje .. Morat cemo vas danas poroditi . Ha??? Molim???? Pa nemogu jos koji dan pricekati?? Beba mozda sama odluci van... Mozete ; ali na vasu odgovornost ! Ajmeeee Najgori moguci scenarij koji sam mogla zamisliti stoji sada predamnom! Sokirana odlazim u predradaonu po svoj paketic finog klistira i brijanja , zovem muza .. I onda vidim da je u ovoj smjeni najsjajnina moguca ekipa... Jukic, erika i moj pitner ajde bar to.. Dobivam drip ... Uz mene je muz , doktor dolazi svakih 20 min na provjeru ... Ja i dalje ful zatvorena , apsolutno nikakvih pomaka u dva sata nema... A boliiiiii , psujeeem , skidam svece s neba!! I onda dolazi spas .. Gospodo D ... Mozemo pricekati jos dva sata ili mozemo u salu . Jaaaaaa sva sreeetna !!! Nema vise bolova. , ma idem iz ovih stopa!!pripremaju me za spinalnu , ja sva nestrpljiva, osoblje veselo , anesteziologinja odlicna. I tu pocinje moj horor
Pikne prvi put , neide , drugi put neide ,,, al eto treca sreca... Cekam da pocne djelovati .. Polako ne osjecam noge ALI trnu mi i ruke! Doktorice, trnu mi ruke, jel to normalno? Nije, pa jeste sigurni ? Pa ne izmisljam valjda !! U pola minute meni je utrnulo cijelo tjelo , nisam osjecala nista, nisam mogla pomaknuti jezik , nisam mogla disati .. Gusila sam se .. Imala sam osjecaj da uopce ne disem , da je to kraj , usta su mi bila strasno suha.. Pred ocima mi je letio cijeli zivot ... Mislila sam da cu umrijeti .. U pozadini cujem dozivanje svih doktora., ali nemogu uzvratiti .. U glavi mi prolazi sto ce to jadno djetesce bez mame ,jako mi je tesko to opisati .. i odjednom anestezija popusta ... Pa ja DISEEEm )) pomazili su mi bebicu po obrazu i odnjeli ga tati. To sto mi se dogodilo nitko nije mogao objasniti .. Veli anesteziologinja da su za vrijeme cs sve vitalne f-je bile uredu, samo sto Ali bitno da je sve proslo u redu.. Nakon toga pocinju muke po dojenju , krvave bradavice, izdajanje i svasta .. Ali sve u svemu osoblje je za svaku pohvalu , pogotovo sestra erika i dr Magas bez koje ja nikad nebih uspjela dojiti .. Eto drage moje .. Jel se vama nesto slicno deso kod spinalne ??

[dorotea24]

čestitam i baš mi je drago da je sve dobro završilo.
imaš nedovršenu rečenicu baš na najzanimljivijem dijelu.

[inikaaaaaa]

čestitam i baš mi je drago da je sve dobro završilo.
imaš nedovršenu rečenicu baš na najzanimljivijem dijelu.

Koju recenicu?))

[Anemona]

Ova rečenica:

Veli anesteziologinja da su za vrijeme cs sve vitalne f-je bile uredu, samo što.........

[inikaaaaaa]

Ova rečenica:

,,,, joj se to jos nikad nije desilo

[mrkvica05]

[inikaaaaaa]

Ako mislis na dojenje ... Malac mi je doslovno pojeo bradavice pa ga nisam htijela vise stavljati na prsa unatoc stalnom dobronamjernom kvocanju sestara "stavite dijete na prsa" !! E pa necu ! Dajte mu bocicu a ja cu se izdajati, kad mi se bradavice poprave on ce sisati ! Naravno da su me uvjeravale da sam u krivu .. Kad je dosla dr magas pokazala mi je kako tocno moram raditi , hvala joj sto puta!!!i bradavice su se oporavile , stigli smo domeka i sisali ko da nismo nikad culi za bocicu drage buduce mame, samo slijedite svoj instinkt !!!

[ValaMala]

Ova rečenica (pogledaj si u svoj orginalni tekst):

To sto mi se dogodilo nitko nije mogao objasniti .. Veli anesteziologinja da su za vrijeme cs sve vitalne f-je bile uredu, samo sto ??????????Ali bitno da je sve proslo u redu.

[zadarmamica]

ja sam baš ovih dana cula da je jedna poznanica koja je bila u 9.mj na carskom,i primila spinalnu , ovih dana išla dokt jer joj trne ruke.toliko mjeseci nakon spinalne je pocelo trniti.

[inikaaaaaa]

Ova rečenica (pogledaj si u svoj orginalni tekst):

To sto mi se dogodilo nitko nije mogao objasniti .. Veli anesteziologinja da su za vrijeme cs sve vitalne f-je bile uredu, samo sto ??????????Ali bitno da je sve proslo u redu.

aaaaaaa , samo što sam ja jao duboko i ubrzano disala ... valjda zbog toga jer sam mislila da se gušim :/

[Anemona]

Drago mi je da je sve prošlo ok.

Nije to bio napad panike? Meni tako "izgleda".

[Blekonja]

i mene bolo tri - četiri puta i zbog toga me anesteziolog pitao da li imam problema s kralježnicom, sad mi trnu ruke i lopatice, ali ne zbog toga nego opet radi sličnog scenarija kao i kod tebe s dojenjem, samo što ja i dalje isključivo izdajam... i sva sam utrnjena zbog toga ......sretno inkaaaaaaa moguće da je to bio nekakv napadaj panike stvarno.......ma sigurno je

[mrkvica05]

Isprika na cerekavo-opičenom smajliću, nisam do jutros skužila da mi je otišao. Mogu svalit krivnju na dijete?

Glavno da ste vas dvoje ok.

[andiko]

AJme...stvarno ružan scenarij....ali bitno da je s bebom i tobom na kraju sve ok.
Čestitam!

[Pepita]

Joj sva sam se naježila dok sam čitala, zaista bitno da je s tobom i bebicom sve uredu.
Čestitam od srca.

[lorra81]

Meni se slična stvar desila na prvom porodu ali sa epiduralnom. Na kraju ju nisam ni primila. Nakon šest pokušaja anesteziologinja je ustanovila da mi nešto nije uredu sa kralježnicom. Ali sve je uredu, jer sam išla poslije poroda kiropraktičaru, razlog je bila njena nestručnost. Nažalost, kod kralježnice nema otstupanja, i metode pokušaja i promašaja ne pale. Nijanse su bitne i vrlo lako se može desiti loš scenario. Tako da u biti razmišljam dali sada i tražiti epiduralnu. Danas mi je termin, bebač 4,5 kg. ja metar i žilet, stomak do poda. Ne znam dali bih uopće spominjala što se desilo na prvom porodu, bojim se da ne odustanu odmah a da niti ne pokušaju a opet prešutit bi bilo posve neodgovorno. U svakom slučaju vodim muža, trijezna glava bolje ocjenjuje situaciju. Iako je on bio i na prvom porodu, kad su počeli naćačkavati sa epiduralnom izbacili su ga van. Ovaj put je obećao da se neće dat. Eto moje cure pa vi ocjenite koliko se isplati biti pokusni kunić jer svi oni iskusni doktori su jednom morali proći metodu pokušaja i promašaja. Sretno

[sanjasafran]

Eh da, potpuno mi je sve jesno o čemu pišete! ja imala nezaboravan porod u varaždinskoj bolnici prije 14 mj. Počinje priča: Došao je taj dan da sam u trudovima(ne jakima)ali opet, došla u bolnicu! Napravili su pregled,ja visoka 153 a beba preko 4500 kg doktorica koja me pregledala rekla odmah neće to ići normalno! nakon priprema za rađaonu smjestili me na porođajni krevet,nisam se otvarala ,dali drip neznam koliko ali boljelo je da sam mislila da bum sve tam pokidala,jedina sam vrištala urlala plakala dok su pokraj mene već dvije rodile.uhvatila sam se za ono čudo da čem infuzija stoji jer nisam znala što bi od bolova,na to se sestra(neznam joj ime i jako mi je žao kaj nisam saznala)izderala na mene da ću polomiti to i neka to pustim,ponovila sam joj da ne mogu izdržat kako me boli na što je ona hladnokrvo rekla da nisam jedina koja rodi...i napustila je sobu.bila sam bespomoćna sama i u neizdrživim bolovima ali kao da nikom to nije bilo jasno...tako je moja agonija trajala od pola noći do osam u jutro kad je došao neki doktor i probušio vodenjak,i opet me ostavili s novom dozom dripa...drage mame mislila sam da ni ja ni dijete nećemo ostat živi...U deset sati došao neki mlađi doktor i vidio da se ne otvaram i ponovila sam mu da ne mogu više.Objasnio mi je da ću dobiti epiduralnu,i to se nakon sat vremena desilo.....bolovi su zatim malo popustili toliko da sam mogla ulovit zraka između trudova...nije dugo trajalo jer već nakon sat i pol dva popustila...opet je počelo luđački boljet i ja opet nastavila s zapomaganjem makar sam već bez glasa ostala,i nisam znala dal sam na nebu il zemlji...brinula sam se i za dijete jer koliko sam ja patila znam da je djetetu bilo vjerojatno još gore.uskoro se opet pojavio taj mladi doktor i rekao mi da idemo na hitni carski rez...laknulo mi ali nisam mogla govorit samo sam razmišljala u sebi i molila za bebu da je dobro, no rekao mi tek za pol sata sat vremena dok se sala oslobodi.....i tako sam opet sama ostala u toj sobi...nakon sat vremena došli po mene ali su mi rekli kako moram hodati do operacijske sale jer nemaju kolica slobodna ..neznam ni sama kako sam se prisilila da ustanem iz kreveta ,primili su me svaki s jedne strane za ruke, a ja u svojoj ruci morala katetar nositi,onak strava....položili su me na stol u 14h,dali anasteziju il kak se već zove, uglavnom bila sam budna tokom , napokon su izvadili moju veliku bebu od 4450 i 53cm...dalje se ne sjećam.hvala bogu s bebom je sve u redu no ja nikad neću zaboraviti traume i s mišlju da je sve moglo proći i bolje.Viktor 14mj.danas je 16kg,86cm i još na prsima,pravi veseli bebač!!!!!

[inikaaaaaa]

Eh da, potpuno mi je sve jesno o čemu pišete! ja imala nezaboravan porod u varaždinskoj bolnici prije 14 mj. Počinje priča: Došao je taj dan da sam u trudovima(ne jakima)ali opet, došla u bolnicu! Napravili su pregled,ja visoka 153 a beba preko 4500 kg doktorica koja me pregledala rekla odmah neće to ići normalno! nakon priprema za rađaonu smjestili me na porođajni krevet,nisam se otvarala ,dali drip neznam koliko ali boljelo je da sam mislila da bum sve tam pokidala,jedina sam vrištala urlala plakala dok su pokraj mene već dvije rodile.uhvatila sam se za ono čudo da čem infuzija stoji jer nisam znala što bi od bolova,na to se sestra(neznam joj ime i jako mi je žao kaj nisam saznala)izderala na mene da ću polomiti to i neka to pustim,ponovila sam joj da ne mogu izdržat kako me boli na što je ona hladnokrvo rekla da nisam jedina koja rodi...i napustila je sobu.bila sam bespomoćna sama i u neizdrživim bolovima ali kao da nikom to nije bilo jasno...tako je moja agonija trajala od pola noći do osam u jutro kad je došao neki doktor i probušio vodenjak,i opet me ostavili s novom dozom dripa...drage mame mislila sam da ni ja ni dijete nećemo ostat živi...U deset sati došao neki mlađi doktor i vidio da se ne otvaram i ponovila sam mu da ne mogu više.Objasnio mi je da ću dobiti epiduralnu,i to se nakon sat vremena desilo.....bolovi su zatim malo popustili toliko da sam mogla ulovit zraka između trudova...nije dugo trajalo jer već nakon sat i pol dva popustila...opet je počelo luđački boljet i ja opet nastavila s zapomaganjem makar sam već bez glasa ostala,i nisam znala dal sam na nebu il zemlji...brinula sam se i za dijete jer koliko sam ja patila znam da je djetetu bilo vjerojatno još gore.uskoro se opet pojavio taj mladi doktor i rekao mi da idemo na hitni carski rez...laknulo mi ali nisam mogla govorit samo sam razmišljala u sebi i molila za bebu da je dobro, no rekao mi tek za pol sata sat vremena dok se sala oslobodi.....i tako sam opet sama ostala u toj sobi...nakon sat vremena došli po mene ali su mi rekli kako moram hodati do operacijske sale jer nemaju kolica slobodna ..neznam ni sama kako sam se prisilila da ustanem iz kreveta ,primili su me svaki s jedne strane za ruke, a ja u svojoj ruci morala katetar nositi,onak strava....položili su me na stol u 14h,dali anasteziju il kak se već zove, uglavnom bila sam budna tokom , napokon su izvadili moju veliku bebu od 4450 i 53cm...dalje se ne sjećam.hvala bogu s bebom je sve u redu no ja nikad neću zaboraviti traume i s mišlju da je sve moglo proći i bolje.Viktor 14mj.danas je 16kg,86cm i još na prsima,pravi veseli bebač!!!!!

ajme, ajd barem je sve u redu,ali ovo je doista traumatično iskustvo. Inače se ne mogu požaliti na osoblje bolnice. Onda je tamo bila još "stara ekipa" , spremna na pomoć i svi su bili izuzetno ljubazni. Osim jedne tete, koja mi je mačice digla tlak nakon poroda, vezano uz dojenje Tada su me "prali hormoni" pa sm joj svašta sasula al nećemo sad o tome. Bitno mi je da je malac sisaaaooooooo .... i pojeo mi bradavice ... ah čari majčinstva