moje iskustvo kroz autizam mojeg djeteta je da su bolesti i problemi filter za ljude oko tebe. tu ces stvarno viditi kome je do tebe stalo (kolicina koja ostane je iznenadjujuce mala)

od toga sto si razmisljas o tome kak je neko samo produzio ili te nije ni nazvao nemas apsolutno nista. ako ti je stalo do tih ljudi nazovi, napravi ti prvi korak pa iz njihove reakcije idi dalje

dobra stvar je da ti zivot uz takav problem donese neke nove dobre ljude, tocno ti se otvore neka vrata na putu na koja inace ne bi obratila paznju

bolest je isto tako signal tebi da sebe preispitas koliko si davala drugima kad im je trebalo

inace u zivotu ne mozes natjerati druge da titraju oko tebe ali mozes ti sebe usmjeriti da se dajes. i to ne radi trampe nego zbog toga sto je dobar osjecaj kad nekome das dio sebe. ako uspijes ne vagati sto si dobila natrag onda si stvano u miru sama sa sobom