Suosjećam! A i drago mi je da je bolje!
Ako je on načelno dobar čovjek, ako ima vrline kojima se diviš i koje poštuješ, ako ga dovoljno poznaš da ga imaš razlog voljeti, onda mislim da sve to skupa možeš oprostiti, i pružiti mu novu priliku.
Zabradio, i to debelo, ali očito ga peru demoni iz prošlosti i nije se lako s time nositi.
Iako je to jako teško, ja bih lijepo uživala u bebi, i svemu što ide uz to, posteljinica, naljepnica na zid, i njega pustila da se prilagodi, da se pomiri sa sobom, sa novonastalom situacijom. I ja ne bih vodila neke razgovore jer je on očito u emotivnom ponoru. Kad izađe, već će on sam to poravnati.
A i takvi hiperemotivni tipovi često na koncu ispadnu divni, brižni očevi. MOžda ga je prepala vlastita slabost, emotivnost i to.
Ma ja mislim da će sve biti dobro
Drži se!