Ako uspije doći do Hafnera (s kojim ja nemam iskustva), neka pokuša na taj termin dobiti i dr. Stanojevića (s kojim imam prekrasna iskustva), isto je na Sv. Duhu. Fantastičan neonatolog, prekrasan i razuman čovjek. Dobro bi bilo da njih dvojica pokušaju shvatiti situaciju i budućnost ovog djeteta, jedan je zadužen za dijete prije, a drugi nakon rođenja.Originally Posted by sirius
Ja sam rodila blizance u 30+4 tj., par dana su se borili za život, nitko mi ništa konkretno nije htio reći. Svi pedijatri su mi u vizitima govorili: ''Tako je kako je, ne može se ništa reći, može biti i bolje i gore''. Ludila sam potpuno, naravno da mi je jasno da može biti i bolje i gore, ali recite mi nešto konkretno!! Pokušala sam pitati: ''Ako krene na bolje, kada to mogu očekivati?'' Doktorica meni osorno ''Nisam rekla da će biti bolje, može biti i gore!'' Stvarno...
Kad je konačno u vizitu došao dr. Stanojević, ja sam samo plakala i rekla da znam da se ništa ne može reći. A on na to začuđeno: ''Kako se ništa ne može reći? Naravno da može. Ovako: djeca u stanju u kojem su sada vaša, u našoj bolnici imaju šansu za preživljavanje 95%.'' Nije me tješio i davao lažne nade, već mi je rekao stvaran i opipljiv podatak. To svaki roditelj zaslužuje. Taj podatak me spasio, prizemljio, sabrala sam se i znala sam na čemu sam. 95% je puno, najvjerojatnije će sve biti u redu. I bilo je. A i da nije, čovjek nije ništa slagao. Nasreću, nismo se našli u tih 5%.
Ovaj primjer navodim samo da istaknem koliko jedna razumna rečenica može čovjeku olakšati.
Tako bi tvojoj prijateljici netko trebao reći: dijagnoza je ...., mogućnosti i izgledi su ..., iskustva su ...., .... i tako dalje. Možda to gore netko zna izreći.
 |
|||
Reply With Quote
. strašno i prestrašno.
.
