Ne znam kako....?

[SikaPika]

Hm, ja mogu reći da imam prilično lako odgojivo dijete.
Ok, budi se ona i sada nekada svakih sat i pol. Popodne bez mene odspava pola sata pa moram leći pored nje. Nije posebno plačljiva, ali da sam je vucala i nosala sa sobom cijelo vrijeme, jesam. Nije bilo šanse da sjedi/leži/stoji u korpi/gajbi dok ja nešto radim - većinu stvari sam radila u marami jer je ona pokušavala izaći, zvala me je i bilo mi je teško ne udovoljiti njezinoj znatiželji. I sad je slično, samo što sad visi uz mene dok kuham, pere suđe, čisti ribu sa mnom, mijesi tijesto. Nekada se sama zaigra u sobi. U bašči mora okopati baš onu biljku koju i ja, čuči u paradajzu dok ga ja vežem, čupa zaperke... Gotovo sve radimo zajendo. WC nikada ne zaključavam, uđe, priča sa mnom, hoće mi obrisati guzu. Stalno je tu.
E sad, kod MItovski je problem i u tome što dijete plačući zadržava dah. To nije mala stvar. To nije obično cendranje i ljutnja. Mene bi to izbezumilo. Ne znam. Mislim da to nije stvar razmaženosti, ona je jednostavno takva. Ima takav karakter i treba se pomiriti s tim. Mislim, pomiriti. Reagirati što je brže moguće (barem bih ja tako), pa makar obrisati ruke o majicu, hlače... Ili ju možda "šokirati" - na brzinu joj glasno otpjevaj pjesmicu o maminim prljavim rukama, napravi dramu, glupiraj se.... kod nas to često upali (ok, ako je umorna ili se ustala na lijevu nogu - kao danas, onda ništa ne pali, onda ju pustiš i to je to, ali kao što rekoh, kod nas se sve svodi na lagano cendranje i uredovanje tko gdje smije/ne smije stati i što mora raditi. Udovoljavamo samo kad skužimo da je stvarno umorna i gledam što prije ju ubaciti u krevet).

I slažem se s Mimah kad kaže da djeci ne treba lagati. Ja mrzim lagati djetetu, okolišati, moliti. Ok, znam i ja biti lukava, navesti ju na nešto, ali isto nikada neću izmisliti fore kakve ona spominje o tortici. Ne može sada i gotovo. No, kada obećam, ispunim obećanje. Čak ako ona i zaboravi. Hoće čokoladu prije ručka. Ne može, dobit ćeš poslije ručka. Onda se ona za ručak fino najede, a ja ju pitam hoće li čokolade. Neće. Super!

Tako da, Mitovski, nije tebi lako