očajna mama jednog šestogodišnjaka!!!

[willow_tree]

F ima preko 5 godina i totalno je emocionalno nezreo (tako kažu tete u vrtiću). kao beba je bio miran, znao se sam zaigrati, sam se uspavati. u vrtiću (sa cca 2 godine) su krenuli problemi i to traje i danas (išao je u jaslice): jako teško prihvaća promjene (spajanje grupa, kao manji je čak plakao kad su radi predstave morali promijeniti sobu), onako kako je krenulo od prvog dana, tako mu treba biti i dalje. unazad godine i pol je postao užasno plačljiv-plače za sve kad nešto treba i kad nešto ne treba, cvili, ne zna normalno pričati. sve je kroz neko cviljenje, a to izluđuje. odjednom se svega boji, ne želi više niti spavat u svom krevetu. ima brata od 4 godine (totalna suprotnost) i uz njega je malo hrabriji. kad je dežurstvu u vrtiću, bez beda uđe sa njim, inače bi sjedio vani na stolici i čekao svoju tetu. puno toga radimo zajedno,a voli i prati suđe, usisavati, čistiti svoju sobu, peć kolače. za sve što napravi traži pohvali, priznanje da je bilo dobro,a nije da mu toga u životu nedostaje. tete su nam spomenule da bi bilo dobro porazgovarati sa dječjim psihologom, a ja se sve nadam da će sutra sve prestati....dosta mi je više i deranja i kazni. uvijek kad dobije kaznu (to je najčešće da nema spavanja kod baka i djedova, što mu najteže pada) stavimo mali kalendarić na frižider i onda križa dane. svekrva kaže da malo pretjerujemo kod kazni za njega i da bi kod njega mogao biti kontra efekt. on je jedna velika maza, jako osjetljiv, uvijek sam ga branila da ga se pusti na miru je ''on je takav'', ali sad i ja pucam. i onda mm još sa svojim izjavama ''rekao sam ti šta će se desiti sa f''. sa bratom je ok, igraju se, pomažu jedan drugom, ali mi se čini i da ga izbjegava. kad ga ovaj pozdraviti jer je došao od nekud, f se okreće od njega, sve dok me ne pogleda i zna šta si mislim tada. kod njih je razlika 1 god i 9 mj i nikad nije bio ljubomoran. imam 2 pitanja
1. da li ići kod psihologa ili čekati da prođe
2. da li se može javiti neka zakašnjela ljubomora