Moj je mali dobio vodene kozice s nepune dvije godine (sad ima 31 mjesec), a mi pojma nemamo od koga ih je dobio jer nijedno dijete iz kvarta (ili od nekih naših frendova) nije bilo bolesno (znam da se bilo gdje mogao zaraziti). Imao je jedan prištić na sljepoočnici (koji je kasnije postao vodenkast) oko dva tjedna, a mi ni na trenutak nismo posumnjali u VK iz već navedenih razloga. Zato ga nisam ni izolirala od ostale djece. Moram naglasiti da se nijedno dijete nije zarazilo, iako je moj Ivan u razdoblju inkubacije bio u kontaktu s mnogima, a njega je samoga valjda zahvatio najgori oblik. Imao je preko 200-tinjak prištića, na rukicama je imao i male rane, a na piši je imao 4 kozice. Bilo mi ga je jako žao jer se baš mučio. Tri je dana imao temperaturu, a onda je sve krenulo na bolje. Kasnije sam shvatila zašto je Ivan bio tako silno nervozan, mislila sam da je to neka faza, plakao je na svaku sitnicu (dovoljno ga je bilo krivo pogledati ), slabo je jeo, a onda smo za vikend otišli dr. jer je jako zakurio, a dr. je otprve rekla da su VK iako je imao samo jedan prištić. Sutradan ih je izbilo još 50-ak, itd. Ono što je bitno naglasiti - dijete koje dobije VK ni slučajno ne smije van (pogotovo ne na sunce!!!) ne samo jer su VRLO zarazne, već i zato što se one onda mogu naizgled povući (pod utjecajem sunca), a zapravo prijeđu na unutarnje organe. E, to je onda vrlo opasno. A to nam nije rekla dežurna dr. ( ), već frendica (iz drugoga grada) čija je mala u isto vrijeme bila bolesna. Njoj je njena dr. stvarno posvetila puno pažnje i objasnila joj koje su stvarne opasnosti.
Danas za uspomenu imamo zgodne fotografijice (baš je bio smiješan) i jedan jedini ožiljak (i to od onog prvog prištića, zanimljivo).