a šta sad..?

[Maslačkica]

Ja ću samo na kratko... nemam djece, ali sam bila u jako sličnoj situaciji kao ti. U zadnjih godinu dana sam puno bolje - jer sam počela nekako ulagati u sebe, tj. odvojiti malo vremena za sebe - edukaciju i još sam i našla posao koji me je super "pogurao". Isto tako, popričala sam sama sa sobom, pa sam malo i samosvjesnija i imam više samopouzdanja + ne preuzimam krivnju za stvari koji su drugi napravili. Jako često bi to radila za muža - jako, jako loše je djelovalo to na mene u smislu da sam onda postala control freek.

Bit će bolje vidjet ćeš! I drago mi je da si se obratila na forumu i da krećeš u akciju. Svaka čast!

[pikula]

Oooo da- bila sam tamo Cure su ti puno toga pametnog napisale i vidim da se polako vadiš iz beda, lijepo je čitati pozitivne pomake. Ja sam znala duge periode biti doma jer sam morala između poslova i tad mi je ponekad ovako uh kao što opisuješ, puno neizvjesnosti, gubitka identiteta, ma plodno tlo za šizu i depru samo takvo,al sam iznapadala muža tada - ili apatična ili ko stršljan. Nemam neki pametan savjet, svi smo različiti, mogu samo usporediti da kad sam bila doma jer sam sam morala i kada sam bila doma kad sam tako odlučila i kad sam si od boravka doma napravit moj privatni party bilo mi je genijalno. Možda zvuči kao da banaliziram ono "sve je u glavi" nije to samo tako znam. Nisam radila ništa puno drugačije, možda su klnici bili mrvu stariji, ali inače nije bilo neke realne razlike osim što sam si ja dala medalju za to što brinem za obitelj i primila se toga najozbiljnije n asvijetu kao i svakog drugog posla što onda uključuje da si dodjeliš odmor, pauzu, slobodno vrijeme i novac (kolikogod bila mala suma koju ti i TM možete odvojit, ali da ti slobodno raspolažeš time) pa i to da si nađeš "kolegice". Mene je osobno otkriće da n emoram imati poslodavca da bih imala neke od ključnih benefita radnog odnosa preporodila, a kolegic ekoja sam našla (trebalo je malo više truda nego kad radite u istom uredu) su mi sad najbolje prijateljice -srodna iskustva i koja kava čine stvarno čuda . Di je kvaka 22? E da ako moraš raditi zbog love da dok si doma i tražiš posao funkcioniraš kao srenta kućanica, a kad nađeš posao da se prešaltaš u sretnu zapolsenu ženu i natrag ako treba - ako je nešto nužno za klince i obitelj i mora se onda bolje da bude dobro i održivo, jer niti muž niti klinci niti ti ne možete živjeti od love, od kuhanja, čišćenja, svi ipakživimo za to maženje prije spavanja, kaj ne. Želim ti da napuniš baterije, otkantaš perfekcionizam, prihvatiš kud te život voda veselo i na tom putu nađeš frendicu s kojom ćeš odraditi 75% komunikacije

[sne]

I ja se javljam da pružim podršku. Malo je nas kojima se to nije dogodilo i koje ne razumiju o čemu pričaš.
Najvažniji korak je napravljen : definirala si problem, sročila ga jako lijepo i požalila se nekome. Prvo nama, a onda i svojim najbližima.
Sada sve može biti samo na bolje. I bit će, treba vremena.

Puno se mudrih žena javilo, drago mi je, jer savjet po savjet, nekako sve sjedne na svoje mjesto.

Nije loše ni djeci ponekad reći : e danas sam baš umorna ..... joj što sam nervozna danas ....
Ne konkretno upućeno djeci, već u njihovom prisustvu, onako sebi naglas, da znaju da se i mami to dešava.

Peterlin, kao i uvijek, ubode u bit, mogu samo reći da je debelo u pravu.
Meni je nakon tih zajedničkih trenutaka sa suprugom (u startu neželjenih, a kasnije zaista opuštajućih) bilo lakše reći mu : hej teško mi je .... usamljena sam često ....
I to su trenuci kada se takve stvari, izgovorene drugačkijim tonom, imaju drugu težinu nego neke nervozno izgovorene riječi i šize (barem kod mene).

Najvažnije je da te velike oscilacije u raspoloženjima prestanu, od histerične radosti od predubokog ponora .... poslušaj i druge savjete : izvadi krvnu sliku, pregledaj štitnjaču.
Ako ništa drugo i ako je sve u redu, što se nadam, imaćeš osjećaj da radiš nešto za sebe - što je dobro.

Sretno.