hvala vam,drage moje,znam da će bol postepeno proći,sada je najteže.svatko misli da se to njemu ne može dogoditi,i ja sam tako mislila,uživala u onim danima,a sad mi se čini kao da je to bio san,i nakon njega,gorko buđenje.plače mi se,boli srce,kako je ovo teško.
uz to,u krevetima do mene u bolnici,bile dvije žene koje su željele ab.,i pričaju one kako ne žele to dijete,kud baš njima,a ja pokraj njih plačem.
meni Bog uzeo ono što sam najviše željela,valjda ima razloga,zatvorio nam je ta vrata,al se iskreno nadam da će nam nova otvoriti...ponovo...