Danas sam se uvjerila da nisam baš zrela za bilo kakve posjete ni susrete.
Zvala me kuma, jel može k meni. U tom trenu kad je pitala bila sam nekako dobro.
Reko ajde, dođi..ali čim sam spustila slušalicu sjetila sam se svega, i nisam više baš bila sigurna da sam dobro i da želim pričati sa bilo kime.
Rasplakala sam se...
Tako mi ej bilo teško dok je bila tu, sve je pitala, a ja sam mislila da ću umrijeti.
Jedva sam dočekala da ode.