Grozno je to sto cu se da bi rodila na nacin na koji ja zelim i koji ja instinktivno osjecam kao najbolji morat borit i svadat, a to ce mi oduzet previse energije. I mozda je cak kukavicki ali ponekad si razmisljam da kad dodem u rodiliste da mi je najbolje sutit i poslusno prihvatit sve sta oni naume jer ce mi bilo kakav pokusaj borbe za svoja prava samo nastetit jer cu se osjecat jadno sta me nitko ne slusa i sta nikog nije briga, a to bi mi definitivno oduzelo svu snagu. Bilo bi lakse kada bih imala partnera uz sebe ali njega nazalost nema. Ipak, namjeravam se izborit za svoja prava, pa makar i scenu napravila. Samo se nadam da se necu od ljutnje rasplakat Inace nisam neka cmizdravica ali s ovim hormonima lakse mi je plakat nego razumno i smireno objasnit sto i zasto zelim.