A ja tako vooolim spavati. Kad je nastava budim se u šest, ali malo nadoknadim popodne ili već u devet navečer ne znam kako se zovem.
A kad mogu spavati, spavam bez problema 12 sati, a mogu i duže, ako me puste. Kaže mi muž da gubim od života spavajući, ali ja ne osjećam to tako. Meni je lijepo spavati.
Ali, kad treba, lako se budim, i odmah dobre volje krećem u novi dan. Naročito ako taj dan nosi i neko putovanje, to je najlakše buđenje.
A isto tako volim u spavaćici šetat do podna kad mogu.