Citiraj koksy prvotno napisa Vidi poruku
Ja ne kuzim, pa kad vi stavite tu svoju djecu spavat kad vi mozete vec u 21-22 bit u krevetu? Evo moji danas vanredno obojica zaspali do 21. Inace prije 22 nema sanse, moze bit samo kasnije. Iako smo u krevetu puuuuno ranije. Poslje, kad ih se napokon rjesim imam stan za pospremit a bogami mi treba i malo vremena za mene, za blejanje u TV ili komp. Znaci prije ponoci, i to je u najboljoj varijanti, ja ne mogu lec. I kak da se dignem rano? Dizemo se svi u 8, stariji u vrtic, manjeg jos malo oborim na cici da ja mogu kavu popit i vec oko podneva bebolinac i ja idemo na popodnevni odmor od neka 2 sata. Al ja sam i dalje premorena...
Koksy, ovako je bilo i meni kad je mala bila manja. Jel to do mene, da nisam je znala sprašit u krpe, ili ona ima vrlo čudan bioritam (vjerujem da da) - ne znam. Kad je sin bio beba, bilo je još i gore.

I isto sam se dizala u osam, i spavala popodne i bila za niš.

Isprobala sam i vidjela da sam najbolja ja i najsretnija i sve najbolje ide ak se naspavam svojim osam sati do šest ujutro i onda ustanem, malo molim, napravim si nešto za dušu, i do sedam počnem dan.

Meni nije bed dizanje, ali to što kažeš - ustrojit obitelj da su klinci u osam u krevetu, pa nek zaspu do osam i pol - to je za mene bitka za Normandiju. Puno discipline i odricanja. Em na vrijeme sve, em se skupit iz parka - iako se ekipica baš dobro zabavlja (mislim roditelji uvatili đir pa uživamo...)...
I isto tako se pozdravit s večenjim programom na TV. Srce mi se kida.

A opet - svaki dan ić na rezervi i tako godinama - prestara sam za to. Ne da mi se. Hoću taj život vidjet po mogućnosti bez krvavih očiju.