Drage mame..
Već mjesec dana čitam vaše post-ove a tek danas sam skupila hrabrosti pisati kako sam postala mama anđela..
Na 2.rođendan naše male princeze L.svi uzvanici joj požele da do sljedećeg rođendana dobije bracu ili seku..Ami nismo ni znali da smo već na dobrom putu malo nakon njenog rođendana test pokazuje trudnoću! Našoj sreći nema kraja! Bilo je planirano i brzo(čim smo se stali štititi ostala sam trudna)!Veselje i radost po kući!L smo rekli kako jemama trudna i da će dobiti bracu ili seku!Svako jutro bi kad se probudila ljubila mamin drobić..Sve prolazi u najboljem redu do jedne nedilje(2mjeseca sam bila trudna) kad sam odjednom iznenada uočila smeđi iscjedak..hitno odlazim u bolnicu di me čeka moja gin.i kaže da je krvarenje u c douglasi i da je sve ok s bebom..Dobivam duphastontablete i dolazim sutra..krvarenje nije prestalo ali mi rade uzv i pokazuje mi kako srce moje bebe lipo kuca..razvijena je kako treba biti..nastavljam piti tablete i moram doći za 4 dana..Osjećam da nešto ne štima dan prije pregleda jer me boli a krv.nije prestalo..Petak,10 sati ujutro..dr dolazi i idemo na uzv..bojim se najgoreg,a ona govori:"Žao mi je,ali srce tvoje bebe je stalo kucati.."Muk..nevjerica..kaže mi da je krvarenje "ušlo" u maternicu i povlači sve za sobom..naručuje me za pon.za kiretažu..A petak je...Dolje me čeka MM čekajući da mu kažem nešto lipo..slamam se u tom trenutku..Suza suzu goni..U sub zovem dr jer jače krv. i boli me..zove me da odmah dođem u bolnicu jer je dežurna..6sati popodne je..kaže mi da je već dosta "toga" izašlo van i da će mi lokalno napraviti kiretažu..Bolje za mene jer ne volim kad me uspavaju,a i L je došla carskim putem..Gotovo u 5 miin..Bolilo je ali ne kao što me bolilo srce..i kao što još boli..prespavala sam u bonici gdje me budio dječji plač je rje rodilište kat ispod..
Phd nalaz je pokazao da je sve u redu kako dr.kažu..to je bilo prije 2 mj...
Ali ja i dalje plačem..Liježem i budim se misleći na svog anđela..Imala sam osjećaj da nosim dečkića koliko god to glupo zvučalo..
Najteži dio je bio reći L.da nema bebe u maminoj drobi..MM joj je objasnio da s obzirom je ona htjela seku a bio je braco otišao je kod Boga biti anđelić..Ona je to prihvatila..Ali svako malo spomene bracu anđelića i kako joj je jao(žao) što nije tu snama..Kadto čujem srce mi se para...
Neki ljudi oko mene su mi rekli a bolje sad nego posli,Bog je tako tia,to je mala trudnoća...ALI LJUDI TO JE MOJE DITE!!!Dio mene!!!!Dio naših života!!!MM nikad nije bia tužniji!!BOli nas i niko nema pravo umanjivati našu bol..Zašto ljudi to rade?!
Zašto bi moja bol trebala biti manja od nečije druge?Što je to u ljudima..
Ja virujem da je Bogu triba anđel i da ga je uzea sebi..i to prihvaćam..ali to ne znači da me manje boli..
Meni je jako žao svih obitelji koje prolaze kroz gubitak..naročito majki i očeva..
Želim vam svima reći da mi je jako žao radi vašeg gubitka..
Oprostite ako sam vas ugnjavila sa svojom pričom..ali samo sam tila podiliti ovu bol s vama...
Hvala unaprijed...