Znam..to smo joj rekli naprvu jer nismo ni znali kako joj objasniti da bebe više nema...
Vratila sam se na posao 2mj nakon gubitka..bilo mi je teško vratiti se tamo(tim više što je to samo sezonski posao-već3 godinu)..kolegama je bilo drago da sam se vratila..bili su sretni..i vidim im na licima da im jesvima žao i rekli su mi to,ali seboje o tome razgovarati..jer ne žele očito dirati svježu ranu..pa sam im ja rekla da ja želim razgovarati i da se ne boje prići mi..ali još uvijek osjetim da kad se otvori tema djeceili trudnoće u mojoj blizini da odmah mijenjaju temu jer im je očito glupo o tome preda mnom razgovarati...
Ja želim da moje dijete živi kroz priču..ne želim bižati od svega što s edogodilo..i želim pričati o tome...
Puno mi je lakše kad dođem ode na forum čitam vaše životne pričejer znamda štogod da napišem da ćete me razumiti..
Mislim da bol neće nikad nestati..znam to..ali ću s vrimenom lakše naučiti živiti s tom boli..
L me drži zauzetom po cile dane a kad vidi da šutim na trenutak u njenoj blizini odma me ljubi i grli tako jako da pomislim kako njen mali braco ipak pazi na svoju mamu,seku i tatu...