ja ću samo navesti iskustvo sa svojim 3. djetetom (sad ne govorim kao polaznica edukacije za savjetnicu jer su to pokrile kolegice)

moja beba je praktički od prvog dana doslovce visila na meni iako je odlično dobivala na težini. dakle, nije bila gladna. jela je često, ali malo. nekad je tražila već nakon 15ak minuta.
bila je onih beba kojima je dojenje, osim hrane, predstavljalo sigurnost, maženje, sredstvo za uspavljivanje. i danas joj treba puno fizičkog kontakta.

i ja sam se bojala da je gladna i u početku sam često zvala SOS telefon za dojenje (i jako mi je drago da jesam jer bi u protivnome vjerojatno počela svašta dodavati djetetu, a sve od tog straha da nije gladna).

bila sam i jako frustrirana i neispavana, prvih nekoliko mjeseci se nisam mogla maknuti od nje. međutim, stvarno nije floskula kad ljudi kažu da sve to brzo prođe (koliko god nam se u tom trenutku čini da nikad neće proći i da više ne možemo izdržati) - prođe i zaboravi se. a ostaje zadovoljstvo i spoznaja da smo za svoje dijete u tom trenutku učinili najbolje.