Bas volim kad saznam da imam apsolutno pogresne prehrambene navike i da ce moje jadno dijete sigurno trpiti posljedice jer mu ne zelim bolje nego sebi (jer iako je meni sasvim ok to je izgleda irelevantna cinjenica kad toliki znaju bolje od mene da to kako ja jedem je lose za mene.) I sve to temeljeno na tome da ne uskracujem sebi da jedem koliko zelim i kad zelim, i da ne volim forsirati neki nametnuti raspored obroka nego jedemo onako kako nam odgovara. Dalje iskreno nemam namjeru raspravljati kad vidim da se sve zna i to od osoba koje i same kazu da imaju problema s tezinom i prehrambenim navikama ali valjda su zato autoritet, barem u teoriji kad vec ne i u praksi...