moje dijete ima nepunih 8 godina. sad na praznicima se igra sa svojim prijateljima (6-10 god.) na jednoj livadi koja je udaljena cca 15 min. hoda od doma. tamo imaju kućicu u kojoj provode većinu vremena, nose vodu, grickalice i tako. sve je to meni ok. i simpatično( malo im i zavidim i ja bi se tamo uselila), ali me pomalo živcira količina vremena koje tamo provede. ne znam jesam ja blesava pa mi je prijepodne 2 sata i popodne 5 sati stvarno previše! ispada da naše dijete nije dobar komad vremena s nama. nju ne zanima odlazak u park, odlazak do bake i dida, do vrta, u šetnju, ništa. meni je žao da je zovem onda da sjedi doma umjesto da se druži sa djecom ali se pitam nije li to puno previše?

osim toga, smeta me činjenica da je kraj kućice jedno ogromno drvo i se oni pentraju po njemu, ali ne do prvih grana nego fakat visoko! jučer me pozvala da vidim njihovu kuću a ja sam se skamenila kad su se ona i frendica popele na cca 3 m visine. kad je došla doma razgovarale smo o tome, može do prvih grana jer računam da se može dočekati na noge ako se posklizne, ali ovo naviše ne može i točka.

i sad me kopa da ja zapravo uopće ne znam kakve ludorije oni mogu izvoditi jer su ipak samo djeca! imam povjerenja u nju, nije bilo nikad nekakvih ekscesa ili problema ali znam kakvim sam ja egzibicijama bila sklona u toj dobi