Beti3,rekla si točno što i ja osijećam.Ponekad me bude i strah i sram što mi je lakše kad čujem da je još netko izgubio bebicu.Ne da me veseli tuđa nesreća,ne daj Bože nikome,ali u tom trenutku razmišljam:"eto nisam jedina,ima još netko ko razumije moju bol,ipak nisam samo ja ta kojoj se dogodila nesreća...." I u tom trenutku me utješi činjenica da nisam ja jedini baksuz,da se i druge trudnoće nažalost tako završe.Iako svim curama u mojoj blizini su završile sretno,rođenjem djetešca.I tada nastupa ta prokleta zavist i ljubomora.Samo iz razloga što i JA TO ŽELIM